Komemoracija povodom smrti Duška Vujoševića održana je u Skupštini Grada Beograda, gde se okupio veliki broj ljudi. Među prisutnima su bili članovi porodice, prijatelji, kao i značajne ličnosti iz sveta košarke i sporta. Ovaj događaj privukao je i ljude iz drugih sfera javnog života, što ukazuje na uticaj koji je Vujošević imao na širu zajednicu.
Na komemoraciji, potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, Nenad Krstić, se emotivno oprostio od Vujoševića. Krstić, koji je i sam bio košarkaš Partizana, istakao je značaj Vujoševićeve ostavštine u srpskoj košarci. „Duletov doprinos se pre svega ogleda u ljudima i sistemu koji je stvorio. Kroz njegov rad prošle su generacije mladih košarkaša, od pionira, preko seniora, a stvorio je mnogo reprezentativaca naše zemlje,“ rekao je Krstić.
Krstić je takođe podelio anegdotu o svom prvom susretu sa Vujoševićem na Zlatiboru. Tokom ovog susreta, Krstić je doživeo povredu ruke, ali je nastavio da igra. Sutradan, Vujošević ga je pozvao da sedne pored njega i postavio pitanje da li bi nastavio da igra da je znao da mu je ruka slomljena. Krstić je potvrdio i Vujošević se nasmejao, što je dodatno oslikalo njegov karakter kao trenera koji je verovao u svoje igrače i njihov potencijal.
Potpredsednik Košarkaškog saveza je naglasio da je Vujošević od igrača pravio ljude, podstičući ih da pomere svoje granice i daju više od onoga što misle da mogu. „Hvala mu na vrednosti koja ostaje,“ dodao je Krstić, ukazujući na trajni uticaj koji je Vujošević ostavio na svoje igrače i timove.
Na kraju komemoracije, puštena je omiljena pesma Duška Vujoševića, „Pamtim samo sretne dane“, koja je evocirala sećanja na srećne trenutke i uspomene koje je ostavio iza sebe. Ova pesma je simbolizovala njegovu ljubav prema košarci, kao i njegovu sposobnost da inspiriše i ujedini ljude kroz sport.
Duško Vujošević, poznat kao jedan od najuspešnijih trenera u istoriji srpske košarke, bit će sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu sporta, ali njegov doprinos i uticaj će živeti kroz generacije igrača koje je uveo u svet košarke.
Kroz svoju karijeru, Vujošević je postigao značajne uspehe, uključujući osvajanje titula na domaćem i međunarodnom nivou. Njegova filozofija trenerskog rada oslanjala se na timski duh, radnu etiku i posvećenost razvoju mladih talenta. Kroz svoje vođenje, stvorio je timove koji su bili poznati po svojoj borbenosti i zajedništvu.
Nakon komemoracije, društvo se okupilo da oda poslednju počast čoveku koji je bio više od trenera – bio je mentor, prijatelj i inspiracija mnogim mladim sportistima. Njegov doprinos srpskoj košarci neće biti zaboravljen, a njegovo nasleđe će nastaviti da živi kroz sve one koji su imali privilegiju da rade s njim ili da igraju pod njegovim vodstvom.
Društvo, porodica i prijatelji će ga pamtiti ne samo po njegovim uspesima na terenu, već i po ljudskoj dimenziji koju je doneo u svet sporta. Njegova strast prema košarci i ljudima ostaviće trajni uticaj, a njegovo ime će zauvek ostati u srcima svih koji su ga poznavali i poštovali.
