Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu izmenilo je optužnicu protiv Krunoslava Fehira, Hrvata starog 50 godina, uklonivši deo koji se odnosio na njegovo navodno pucanje u srpskog civila Čedomira Vučkovića 31. avgusta 1991. u Osijeku. Ova promena usledila je nakon što je odbrana dostavila dokumentaciju iz Hrvatske tokom prethodnog ročišta. Fehir se i dalje suočava sa optužbama za podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina kao pripadnik grupe „Branimirova osiječka bojna“, koja je bila odgovorna za brojna krivična dela tokom rata.
Tužilac je naveo da je Fehir bio deo ove oružane formacije od 12. juna 1991. do 31. jula 1992. godine, koju je organizovao Branimir Glavaš sa ciljem izvršenja ratnih zločina. Grupa je imala oko 60 naoružanih članova koji su se bavili zlostavljanjem, zatvaranjem i ubijanjem civila. Na suđenju, Fehir je odbacio sve optužbe, tvrdeći da ga je otac, Josip Fehir, prisilno odveo u vojnu jedinicu kada je imao samo 16 godina.
Fehir je opisao svoje iskustvo kao običnog vojnika koji se bavio zaštitom objekata i logističkim poslovima. Izjavio je da je 31. avgusta 1991. godine prolazio pored škole kada je primetio dovođenje Čedomira Vučkovića i Đorđa Petkovića. Prema njegovim rečima, Vučković je pokušao da pobegne i on je ispalio nekoliko hitaca u vazduh, ali se nije dogodilo ništa dalje. U svom iskazu, Fehir je sugerisao da su Vučković i Petković bili mučeni, ali je demantovao da je učestvovao u njihovoj likvidaciji.
Tokom suđenja, advokat oštećenih, Dušan Ignjatović, postavio je pitanje o Fehirovim prethodnim izjavama u kojima je navodno priznao da je učestvovao u mučenju Vučkovića. Međutim, sudija je odbio da razmatra te izjave. Fehir je takođe istakao da su ljudi oko njega, koji su bili smešteni u školi, bili nevin, ali da je uočio da su neki članovi „BOB-a“ odmetnuli i počeli da čine zločine.
On je takođe govorio o svom odnosu sa ocem i o pritiscima koje je trpeo od strane Branimira Glavaša. Fehir je rekao da je, nakon što je izneo informacije o ratnim zločinima srpskog stanovništva, bio pod zaštitom zbog pretnji koje je dobijao. Navodio je da su članovi „BOB-a“ od Srba oduzimali imovinu, a da je njegov otac lično učestvovao u tim radnjama.
Na suđenju je svedočio i Bogdan Vučković, sin Čedomira Vučkovića, koji je dobio status oštećenog. On je rekao da mu je majka javila da se njegov otac nije vratio kući 31. avgusta 1991. i da su kasnije saznali da je njegovo telo pronađeno. Vučković je opisao kako je njegov otac kidnapovan i ubijen, te je istakao da je u novinama kasnije objavljeno da je ubijen prilikom pokušaja atentata na Glavaša.
Vučković je rekao da su Srbi nakon izbora 1990. godine dobijali otkaze i da su se plašili za svoje živote, što je bio razlog za njegov odlazak iz Osijeka. Takođe je naglasio da razume da je Fehir tada bio mlad, ali je ukazao na fotografije koje ga prikazuju u uniformi sa simbolima koji su povezani sa ustaškom ideologijom.
Ovo suđenje i dalje izaziva velike emocije i interesovanje javnosti, a Fehir se suočava sa teškim optužbama koje će biti predmet daljeg razmatranja. Sudski proces ukazuje na složene i teške posledice rata u bivšoj Jugoslaviji, kao i na potrage za pravdom i odgovornošću za zločine počinjene tokom tog perioda.
