Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel je iznenada najavio obimne ekonomske reforme u zemlji, usred sve većeg pritiska Sjedinjenih Američkih Država. Ove reforme uključuju proširenje aktivnosti dozvoljenih privatnim kompanijama i omogućavanje ulaska „novim akterima“ u turistički sektor, koji je ključan za kubansku ekonomiju. Ova najava dolazi u trenutku kada Kuba prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu u svojoj istoriji, a situaciju dodatno pogoršava energetski embargo koji je uveo bivši predsednik Donald Tramp.
Dijaz-Kanel je u obraćanju kubanskim medijima naglasio da promene moraju biti u skladu sa „zahtevima sadašnjeg vremena“ i ukazao na „višedimenzionalnu agresiju“ američke politike prema Kubi. On je istakao da zemlja nije u zastoju, te da se suočava s izazovima na inteligentan način. Najavljene mere su deo Ekonomskog i socijalnog programa za 2026. godinu, koji će biti predstavljen Nacionalnoj skupštini u julu.
Jedna od ključnih reformi je otvaranje više sektora privrede za nedržavne aktere. Predsednik je objasnio da će aktivnosti koje su do sada bile zabranjene privatnim kompanijama biti ograničene, a njihov obim poslovanja će biti proširen uz jasno definisana pravila i u skladu sa zakonom. Takođe, najavio je ulazak novih aktera u turistički sektor, koji je značajno pogođen krizom, posebno nakon povlačenja međunarodnih hotelskih lanaca zbog pritiska američke administracije.
Dijaz-Kanel je naglasio da se Kuba ne može oslanjati samo na velike hotelske lance, te je pozvao na „nove pristupe“ u turizmu kako bi se iskoristila postojeća infrastruktura. U okviru ekonomskih mera, planira se eliminisanje državnih kompanija koje su do sada posredovale u spoljnoj trgovini, kako bi se sektor učinio dinamičnijim i privukle strane direktne investicije.
Energetski sektor takođe je bio u fokusu predsednika, koji je istakao potrebu za podsticanjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva. Dijaz-Kanel je ukazao na uticaj „kriminalne energetske blokade“ koja je izazvala ozbiljne probleme u snabdevanju energijom, navodeći da je u poslednjih pet meseci na Kuba stigao samo jedan tanker sa naftom.
Osim ekonomskih reformi, Dijaz-Kanel je govorio i o restrukturiranju državnog aparata, planirajući značajno smanjenje broja ministarstava i funkcija. Ove mere će omogućiti uštede u budžetskim rashodima, što bi moglo biti usmereno ka podršci socijalnim programima i reformi plata.
Američka administracija je od početka 2026. godine pooštrila svoju politiku prema Kubi, a pored naftnog embarga, koji je doveo do prestanka uvoza sirove nafte iz Venecuele, uvedene su i sankcije protiv kubanskih vladinih entiteta. Nedavno je američka administracija sankcionisala kubansku državnu naftnu kompaniju Unión Cuba-Petróleo (CUPET), koja je optužena da poseduje imovinu koja je nezakonito oduzeta od američkih vlasnika. Na listi sankcija nalaze se i Dijaz-Kanel, članovi njegove porodice, bivši predsednik Raul Kastro i Ministarstvo oružanih snaga Kube.
Pored toga, Ministarstvo pravde SAD je nedavno podiglo optužnicu protiv Raula Kastra zbog njegove navodne odgovornosti za obaranje dva aviona kubanske organizacije u egzilu 1996. godine. Ove mere i pritisci dodatno komplikuju situaciju na Kubi, koja se suočava s velikim izazovima u pokušaju da stabilizuje svoju ekonomiju i unapredi životni standard svojih građana.
U svetlu ovih događaja, Dijaz-Kanel je pozvao na jedinstvo i podršku narodu Kube, naglašavajući da su reforme nužne za prevazilaženje trenutnih kriza i poboljšanje ekonomske situacije na ostrvu. Ove reforme, iako kasne, mogu predstavljati važan korak ka modernizaciji kubanske ekonomije i njenom prilagođavanju savremenim izazovima.
