KIKINDA – Kukuruz, kao najzastupljenija kultura u kikindskom i novokneževačkom ataru, proletos je zasejan na površini nešto većoj od 26.500 hektara. Nakon dobrog nicanja i idealnog početnog razvoja biljke, veliki deo useva je uništen usled tropskih vrućina i nedostatka vlage. Ova informacija je izneta na tradicionalnom skupu „Dani polja kukuruza i suncokreta“, koji je organizovala poljoprivredna stručna služba „Kikinda“, a objavila je Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga.
Stručnjaci procenjuju da će prinos kukuruza biti manji i do 50 odsto u poređenju sa višegodišnjim prosekom. Od prošlog septembra do danas zabeleženo je svega 488 litara padavina, a one su bile neravnomerno raspoređene. U junu, tokom najvećih vrućina, padavine su iznosile svega osam litara po kvadratu, dok je u julu zabeleženo 39 litara, i to u samo osam kišnih dana. Ova suva klima je dovela do bržeg isušivanja vlage iz zemljišta, što je dodatno ugrozilo prinos.
Na skupu su takođe predstavljeni i rezultati istraživanja koja su pokazala kako se ovakvi klimatski uslovi negativno odražavaju na zdravlje biljaka. Poljoprivrednici su zabrinuti i ističu da su potrebne hitne mere za ublažavanje posledica suše. U ovoj situaciji, agrotehničke mere, kao što su navodnjavanje i primena odgovarajućih đubriva, postaju ključne za opstanak useva.
Predstavnici stručnih službi podelili su savete o korišćenju različitih hibrida kukuruza koji su otporniji na sušu i visoke temperature. Takođe, naglašena je važnost prilagođavanja tehnika obrade zemljišta u skladu sa klimatskim promenama, kako bi se osigurao što bolji prinos.
Mnogi poljoprivrednici su izrazili zabrinutost i zbog mogućih ekonomskih posledica ovakvog smanjenja prinosa. S obzirom na to da je kukuruz jedna od osnovnih kultura u ovom regionu, manji prinosi će uticati na finansijsku stabilnost mnogih domaćinstava. Poljoprivrednici upozoravaju da bi ovakvo stanje moglo dovesti do povećanja cena hrane na tržištu, a time i do dodatnog opterećenja za potrošače.
U svetlu ovih izazova, organizatori skupa su pozvali sve relevantne institucije i vlasti da obezbede podršku poljoprivrednicima, kako bi se olakšalo prevladavanje teške situacije. Preporučeno je da se razmotre i subvencije za navodnjavanje i druge tehnologije koje bi mogle pomoći u smanjenju štete od suše.
Osim kukuruza, na skupu se govorilo i o stanju suncokreta, koji je takođe pogođen klimatskim ekstremima. Poljoprivrednici su se složili da su potrebne dodatne analize i istraživanja kako bi se bolje razumele posledice klimatskih promena na različite poljoprivredne kulture.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se poljoprivreda suočava zbog klimatskih promena, stručnjaci su naglasili važnost edukacije i informisanja poljoprivrednika. Ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i razmena iskustava među poljoprivrednicima, može doprineti boljoj otpornosti na buduće klimatske izazove.
U zaključku, stručnjaci i poljoprivrednici se nadaju da će zajedničkim naporima uspeti da prevaziđu trenutne poteškoće i osiguraju održivu proizvodnju hrane u ovom delu Srbije. Ohrabrujuće je što se organizuju ovakvi skupovi, jer oni pružaju platformu za dijalog i razmenu znanja, što je od suštinske važnosti za budućnost poljoprivrede.
