Poslednjih godina u Srbiji se značajno menja trend kupovine nekretnina. Iako je do nedavno dominirao model plaćanja gotovinom, sve više građana se odlučuje za kupovinu stanova putem stambenih kredita. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u drugom i trećem kvartalu 2023. godine, čak 33,9% i 34,5% stanova je kupljeno uz pomoć bankarskih pozajmica. U većim gradovima, ovaj procenat je još veći, krećući se između 40,1% i 44,2%. Ova promena je posebno vidljiva kada se uporedi sa trećim kvartalom 2022. godine, kada je udeo kupovine putem kredita bio samo 25,8%.
U analizi ove situacije, stručnjaci ističu nekoliko ključnih faktora koji utiču na povećanje broja stambenih kredita. Aleksandra Mihajlović sa portala „4 zida“ napominje da su cene stanova u velikim gradovima još uvek visoke, sa prosečnim cenama u Beogradu iznad 3.300 evra po kvadratu, u Novom Sadu oko 2.700 evra, dok su u Nišu prosečne cene oko 1.900 evra. Ove cene su stabilne, ali ne pokazuju znakove značajnog pada, što dodatno motiviše kupce da se okreću kreditima kao jedinom realnom rešenju.
Vladimir Vasić, finansijski konsultant, smatra da je ovaj trend bio očekivan zbog stabilizacije kamatnih stopa, rasta plata i zaposlenosti, kao i visoke cene nekretnina koja smanjuje broj keš kupaca u odnosu na ukupan broj transakcija. Prema njegovim rečima, kredit ponovo postaje dominantan model kupovine nekretnina, što je karakteristika razvijenijih tržišta.
U Srbiji, kamate za stambene kredite se kreću od 4% do 6% za kredite u evrima, dok su u zemljama evrozone između 2,5% i 4%. Iako razlika postoji, Vasić objašnjava da je Srbija izvan evrozone i da ima drugačiji nivo rizika i inflacije, što dovodi do viših kamatnih stopa. Međutim, dobra vest je da se ta razlika smanjuje, što se može smatrati pozitivnim signalom za tržište.
Posmatrajući prethodne godine, Vasić ukazuje na to da su visoke kamatne stope tokom 2023. i dela 2024. godine postavile izazove za kupce, ali tržište se postepeno prilagođava novim uslovima. U tom smislu, državni programi za mlade su takođe doprineli ovom preokretu, vraćajući fokus na kredit kao osnovni model kupovine prve nekretnine.
Prethodnih godina, keš kupci su bili dominantni, ali se situacija menja. Mnogi su se odlučivali za plaćanje gotovinom zbog niske finansijske pismenosti, nepoverenja prema bankama, i potrebe za čuvanjem vrednosti novca. Međutim, sa stabilizacijom bankarskog sektora i dostupnošću kreditnih proizvoda, mlađe generacije postaju sve otvorenije prema zaduživanju radi rešavanja stambenog pitanja.
Podaci sa portala „4 zida“ pokazuju da više od četvrtine aktivnih oglasa za prodaju stanova u Beogradu uključuje nekretnine do 150.000 evra, koje se najčešće kupuju putem stambenih kredita. Ova promena u obrascima kupovine ukazuje na to da se srpsko tržište nekretnina razvija i prilagođava savremenim ekonomskim uslovima.
U zaključku, Srbija se suočava sa značajnim promenama na tržištu nekretnina, gde se stambeni krediti sve više koriste kao glavni način kupovine. Ova tranzicija ka zaduživanju može značiti ne samo promenu u načinu na koji ljudi kupuju nekretnine, već i veću finansijsku pismenost i poverenje u bankarski sektor, što može imati dugoročne pozitivne efekte na ekonomiju zemlje.
