U Prištini je večeras održan sastanak između vršioca dužnosti premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua. Ovaj sastanak, koji je trajao tri sata, nije doveo do dogovora o formiranju institucija, što ukazuje na nastavak političke krize na Kosovu.
Kurti je nakon sastanka izjavio da nije postignut dogovor i da su vođeni razgovori o različitim pristupima i mogućnostima. Istakao je potrebu za političkim sporazumom koji bi poštovao rezultate izbora, naglašavajući da je komunikacija sa DSK nastavljena. Kurti je dodao da niko ne želi nove izbore, ali je upozorio da bi oni mogli biti neizbežni ako se ne postigne dogovor između političkih stranaka.
Takođe, Kurti je izrazio spremnost da se sastane sa liderima Demokratske partije Kosova (DPK) Bedrijem Hamzom i Alijanse Ardijanom Đinijem, koji su prethodno odbili njegov poziv na razgovore. DPK je obznanio da će ostati u opoziciji, dok je Alijansa izjavila da nema interesovanja da bude deo vlade.
Konstitutivna sednica skupštine privremenih institucija samouprave u Prištini zakazana je za 6. avgust, dok je rok za konstituisanje parlamenta 7. avgust. Ova sednica je ključna za budućnost vlade i funkcionisanje institucija na Kosovu.
Prema konačnim rezultatima vanrednih izbora održanih 7. juna, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mandata, dok je DPK osvojila 22 mandata, DSK 18, a Alijansa sedam poslaničkih mesta. Od deset mandata koji su zagarantovani predstavnicima Srba, Srpskoj listi je pripalo devet, dok je Građanska inicijativa Za slobodu pravdu i opstanak dobila jedan mandat. Ovi rezultati pokazuju da je Pokret Samoopredeljenje zadržao dominaciju na političkoj sceni Kosova.
Interesantno je da su podaci Centralne izborne komisije u Prištini pokazali da je stranka Za slobodu pravdu i opstanak ostvarila značajan broj glasova u sredinama gde Srba praktično nema, zbog proterivanja tog naroda od 1999. godine. Ovakvi rezultati ukazuju na komplikovanu političku situaciju i izazove s kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu.
Novi saziv skupštine privremenih institucija treba da izabere vladu i predsednika privremenih institucija nakon konstitutivne sednice. Za formiranje vlade potrebno je 61 glas, dok je za izbor predsednika potrebno 80 glasova u prva dva kruga glasanja. Predsednik privremenih institucija mora biti izabran u roku od 60 dana od konstituisanja skupštine, što stvara dodatni pritisak na političke stranke da postignu dogovor.
Razlozi za vanredne izbore 7. juna leže u činjenici da prethodna skupština nije uspela da izabere predsednika privremenih institucija u roku koji je odredio ustavni sud u Prištini. Ova situacija je dodatno pogoršala političku krizu i dovela do novih izbora, koji su pokazali promene u raspodeli moći među strankama.
S obzirom na sve ove okolnosti, budućnost političke stabilnosti na Kosovu ostaje neizvesna. Bez postignutog dogovora među ključnim igračima, moglo bi doći do nastavka političke krize, a time i do novih izbora. Politička situacija se, prema svemu sudeći, neće lako rešiti, a lideri stranaka će morati da pokažu veću spremnost za kompromis kako bi izbegli daljnje tenzije i nestabilnost u regionu. U svakom slučaju, predstojeći dani će biti ključni za budućnost Kosova i njegovih institucija.
