U Gornjem Kuscu, u Kosovskom Pomoravlju, pripadnici tzv. kosovske policije su uklanjali plakate sa srpskom trobojkom na kojima su bile poruke protiv blokada. Ovi plakati su se pojavili u srpskim sredinama širom Kosova i Metohije, sa jasnim porukama koje izražavaju želju za slobodom i normalnim životom. Na plakatima su bile ispisane poruke poput „Hoću mir“, „Hoću da se krećem slobodno“, „Hoću da radim“, „Bori se protiv Kurtijevih i svih ostalih blokada“, „Hoću moju Srbiju nazad“, „Hoću normalan život“, „Ne damo Srbiju“.
Ove poruke su se pojavile u opštinama sa srpskom većinom, kao što su Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubino Potok, kao i u Gračanici i Kosovskom Pomoravlju. Plakati su simbolizovali želju srpskog naroda za normalizacijom života i borbom protiv prepreka koje im nameće privremena vlast u Prištini.
U međuvremenu, širom Srbije su se organizovali skupovi građana koji su takođe protestovali protiv ovih blokada. Na ovim skupovima, građani su izražavali svoje nezadovoljstvo i želju za slobodom kretanja, normalnim životom i povratkom pod okrilje Srbije. Ovi protesti su pokazali solidarnost srpskog naroda i njihovu odlučnost da se bore za svoja prava.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je više puta davao izjave u kojima je otvoreno podržavao proteste i blokade koje se dešavaju u centralnoj Srbiji. Ove izjave su dodatno pojačale tenzije između srpske zajednice na Kosovu i vlasti u Prištini. Kurti je često naglašavao da je potrebno da se srpska zajednica suoči sa realnošću i da se ne opterećuje prošlošću.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se problem Kosova i Metohije ne može posmatrati samo kroz prizmu trenutnih političkih tenzija. Ova oblast je obeležena dugom istorijom sukoba, etničkih napetosti i borbe za identitet. Srbi na Kosovu se suočavaju sa brojnim izazovima, kako u svakodnevnom životu, tako i u pogledu očuvanja svojih prava i identiteta u okviru šireg društva.
U poslednjih nekoliko godina, situacija na Kosovu se dodatno zakomplikovala zbog različitih političkih pritisaka i međunarodnih odnosa. Dok se deo međunarodne zajednice zalaže za punu nezavisnost Kosova, drugi se zalažu za dijalog i pomirenje između Srba i Albanaca. Ova podeljenost u međunarodnoj zajednici dodatno otežava postizanje trajnog rešenja za ovaj kompleksan problem.
U ovom trenutku, srpska zajednica na Kosovu se suočava sa izazovima koji se tiču ne samo političkih odnosa, već i ekonomskih i socijalnih pitanja. Mnogi Srbi se osećaju marginalizovano i isključeno iz procesa donošenja odluka. Ova situacija dovodi do osećaja frustracije i besa, što se odražava u protestima i akcijama poput postavljanja plakata.
Poruke na plakatima govore o dubokoj potrebi za promenom i želji za boljim sutra. Srbi na Kosovu traže ne samo fizičku slobodu kretanja, već i emocionalnu i psihološku sigurnost. Ove poruke odražavaju njihovu potrebu da budu viđeni i čuti, kao i njihovu borbu za očuvanje identiteta i kulture.
Za kraj, situacija na Kosovu i Metohiji ostaje kompleksna i dinamična. Dok se političke tenzije nastavljaju, važno je da se svi akteri uključe u dijalog i potraže rešenja koja će doprineti miru i stabilnosti u regionu. Srpska zajednica, uz podršku šireg društva, nastavlja da se bori za svoja prava i težnje, nadajući se boljoj budućnosti.
