U Specijalnom sudu u Beogradu, na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, pušteni su razgovori između optuženog Nemanje Lakićevića i sina ubijenog Zdravka Radojevića, koji su se odvijali 25. decembra 2020. godine. Ovi razgovori su bili tajno snimani uz dozvolu suda, a javnost je bila isključena iz procesa jer je Radojevićev sin bio maloletan u to vreme.
Prema optužnici Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Radojević je otet i ubijen u kući u Ritopeku između 30. oktobra i 10. novembra 2020. godine. Pored razgovora Lakićevića i maloletnika, pušteni su i snimci komunikacije između Lakićevića i Radojevićeve nevenčane supruge Marijane K. U tim razgovorima, Marijana optužuje Lakićevića da je „namestio Zdravka“, dok on više puta negira bilo kakvu povezanost sa ubistvom.
U jednom od snimaka, Marijana se žali Lakićeviću da „pije drugu flašu šljive i čeka čoveka iz UBPOK-a da mu sve ispriča“, dok Lakićević odgovara da je njegova savest mirna. U daljem razgovoru, Marijana ga optužuje da je ubio njenog partnera, na šta Lakićević odgovara da je „to velika greška“ i da nije imao nikakve veze sa problemima koje je Radojević imao.
Optužnica takođe tvrdi da je pucnjava na kuću Marka Budimira iscenirana. Pre nego što su ubili Radojevića, pripadnici Belivukove grupe su mu dali da napuni pištolj kako bi ostavio svoje otiske i DNK tragove, a zatim su pištolj upakovali u foliju da bi se isceniralo da je Radojević pucao na Budimirovu kuću pre nego što je pobegao i bio ubijen. Ovaj plan je imao za cilj da prikrije stvarne okolnosti ubistva.
U razgovoru koji je pušten u sudu, Marijana K. obaveštava Lakićevića da je inspektor rekao da se snimci sa kamera neće vraćati jer je lociranjem njegovog telefona utvrđeno da je govorio istinu. Lakićević je negirao sve optužbe, izjavljujući da se kune u svoju decu i da je nevin.
Svedočenja o isceniranoj pucnjavi na kuću Marka Budimira takođe su prikazana. Budimir je u razgovoru govorio o tome kako su snimci sa kamera obrisani i kako se čeka DNK analiza. Njegovi komentari ukazuju na to da je bio svestan da je pucnjava fingirana, navodeći da je umesto brige o vlastitoj sigurnosti zabrinut zbog troškova popravke garaže.
U sudnici su takođe prikazani i razgovori između Draganića i drugih članova grupe, gde se spominju nabavke materijala koji bi mogli sugerisati na pripremu za sakrivanje tragova. Draganić je tvrdio da su njegovi razgovori u vezi sa kupovinom najlona i drugih materijala zapravo bili u kontekstu renoviranja, a ne za bilo kakve kriminalne aktivnosti.
Tužilac Saša Ivanić istakao je važnost kretanja optuženih i predložio da se preispita odluka o korišćenju „Skaj“ materijala kao dokaza. On je naglasio da je dokaz izuzetno relevantan, posebno u svetlu kretanja automobila optuženih u vreme kada se dogodilo ubistvo.
Ovaj slučaj, koji uključuje kompleksne mreže kriminalnih aktivnosti i obmane, nastavlja da se razvija pred sudom, a sve oči su uprte u dalji tok suđenja i mogući ishod. Ubistvo Zdravka Radojevića i povezane aktivnosti kriminalne grupe Veljka Belivuka ostavljaju dubok trag na društvo, podižući pitanja o bezbednosti i pravdi u Srbiji. Sa svakim novim svedočenjem i dokazom, misterija ovog zločina postaje sve dublja, a javnost sa nestrpljenjem očekuje istinu.
