Nenad Lalatović više nije trener podgoričke Budućnosti, što je bila vest koja je odjeknula u sportskim krugovima. Odluka o ostavci došla je nakon poraza od Arsenala iz Tivta, što je dodatno podstaklo spekulacije o njegovom radu u klubu. Lalatović je u razgovoru za „Telegraf“ otvoreno podelio svoja osećanja i iskustva tokom boravka na klupi Budućnosti.
Trener je istakao da su mu tokom njegovog angažovanja bila obećana sredstva za pojačanja, ali da su igrači dolazili u klub tek poslednjeg dana prelaznog roka. Ova situacija je izazvala dodatne probleme, jer su novopridošli igrači morali da se brzo adaptiraju na trenažni ritam, što nije bilo lako. Takođe je napomenuo da se Bulatović povredio, što je dodatno otežalo situaciju.
Lalatović je ukazao na to da se situacija u klubu popravila dolaskom Spalevića, ali je istakao da nije mogao da dovede igrače koje je želeo. Osećao je pritisak zbog odlaska nekih igrača, što je dodatno komplikovalo njegov rad. „Kad znate da vam odlaze igrači, nije lak posao, posebno što nemate vremena da reagujete“, rekao je Lalatović. Njegove reči oslikavaju frustracije sa kojima se suočavao tokom svog mandata.
Jedan od ključnih problema na koji se osvrnuo jeste i infrastruktura u Crnoj Gori, posebno tereni za trening i igru. „U Crnoj Gori moraju tereni da se poprave“, naglasio je Lalatović, ukazujući na to da kvalitetni uslovi za rad direktno utiču na performanse igrača i timski uspeh. Njegova kritika na račun stanja sportskih objekata u zemlji može se smatrati pozivom na akciju kako bi se unapredila situacija u domaćem fudbalu.
Lalatović je takođe izrazio zahvalnost predsedniku i upravi kluba što su želeli da ostane na mestu trenera, ali je jasno stavio do znanja da u trenutnim okolnostima nije mogao da nastavi. „Ovo je moj kraj, u ovakvom haosu ne umem da radim“, rekao je, naglašavajući kako je osećao da je situacija postala neodrživa.
Kada je reč o budućim planovima, Lalatović je rekao da će sačekati i razmisliti. „Volim da radim. Ne bežim od odgovornosti“, dodao je. Takođe je govorio o nekim od igrača koji su napustili klub tokom njegovog mandata, poput Kostića i Vukotića, koji su sada u Partizanu. Ova situacija je dodatno otežala njegovu poziciju, jer su ti igrači bili ključni za tim.
Pored toga, Lalatović je naglasio da je imao dobru saradnju sa svojim timom, koji je smatrao kao porodicu. „Nisam viđao druge ljude“, rekao je, ukazujući na to koliko je bio posvećen klubu. Njegova ljubav prema Crnoj Gori i želja da doprinese razvoju fudbala u zemlji bila je očigledna, ali je na kraju morao da donese tešku odluku o odlasku.
Sve u svemu, Lalatovićev mandat na čelu Budućnosti bio je obeležen izazovima, ali i trenutcima bliskosti i zajedništva s igračima. Njegova ostavka otvara novu stranicu za podgorički klub, koji će morati da pronađe novog vođu u ovom teškom periodu. Lalatović ostavlja iza sebe brojne lekcije i iskustva koja će sigurno uticati na buduće trenerske izbore i strategije u klubu.
