Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji nauke, imao je duboke i značajne veze sa srpskim pesnikom Lazom Kostićem. Njihovo prijateljstvo započelo je davne 1891. godine, kada je Kostić počeo da istražuje filozofske osnove Teslinog rada. Tesla je pokazivao interes za Kostićevu dramu „Gordana“, koja je inspirisana narodnom pesmom „Ljuba hajduka Vukosava“. U tom periodu, Kostić je radio na prevodu svoje drame na francuski jezik uz pomoć Valtazara Bogišića, a Tesla je preuzeo inicijativu da predstavi „Gordanu“ američkoj publici.
U julu 1892. godine, Kostić je pisao Bogišiću o svom susretu sa Teslom u Pešti, ističući da se Tesla angažovao oko prevođenja drame na engleski jezik. Ova saradnja nije bila samo formalna, već je ukazivala na duboku intelektualnu povezanost između dvojice genija. Kostić je često u svojim pismima zahvaljivao Tesli za slanje tekstova svojih predavanja, ističući kako ga je zanimala filozofska dimenzija Teslinih eksperimenata.
Aleksandar Petrović, u svojoj knjizi „Analogija i entropija“, analizira ovu dinamiku, naglašavajući sličnosti u razmišljanju između Kostića i Tesle. Kostić je smatrao da se najveća ostvarenja javljaju na spoju mašte i razuma, a Tesla je svojim radom savršeno ilustrovao ovu ideju. Njihovi razgovori su se kretali od naučnih koncepata do filozofskih razmatranja o stvaranju, čime su obojica doprineli razvoju svojih disciplina.
Tesla je bio poznat po svom eksperimentalnom pristupu, ali je istovremeno gajio duboku poeziju u svojim mislima. Njegov metod rada bio je jedinstven, jer je ideje prvo razvijao u svojoj mašti pre nego što bi ih realizovao u praksi. Ova sposobnost da spoji kreativnost i racionalnost bila je ključna za njegov uspeh i za njegov odnos sa Kostićem.
Kostić je bio duboko povezan sa Teslom ne samo na intelektualnom nivou, već i na emotivnom. Kada je Kostić odlučio da se oženi Julijom Palanačkom, poslao je Tesli stihove Hajnriha Hajnea, izražavajući kako mu je teško da se pomiri sa gubitkom slobode. Tesla je, s druge strane, pokazao razumevanje i empatiju, pišući mu u stilu koji je odražavao njihovu bliskost.
Pored toga, Kostić je pokušavao da spoji Teslu sa svojom voljenom Lenkom Dunđerski, koju je smatrao savršenom partnerkom za genija. U pismu iz 1895. godine, Kostić je opisivao Lenku kao ženu sposobnu da „oživi mrtve“ svojom lepotom i šarmom. Ovaj humoristični i emotivni ton u Kostićevim pismima pokazuje koliko je duboko cenio Teslu i želeo da ga vidi srećnog.
Tesla je bio svestan pokušaja da ga spoje sa različitim ženama, ali je uspeo da ostane distanciran, održavajući prijateljske odnose. Njihov odnos bio je obeležen međusobnim poštovanjem i razumevanjem, a Tesla je često nalazio inspiraciju u Kostićevim rečima i idejama.
Na kraju, ova veza između Tesle i Kostića nije bila samo prijateljska, već je imala duboke intelektualne i emotivne osnove. Njihovo zajedništvo predstavlja spoj nauke i umetnosti, filozofije i poezije, što je očigledno u njihovim delima i životima. Tesla, kao inovator i genije, i Kostić, kao pesnik i filozof, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji, inspirisajući buduće generacije da istražuju granice ljudske mašte i razuma.
U ovom svetlu, Tesla i Kostić ostaju simboli intelektualne i kreativne sinergije, a njihovo prijateljstvo i saradnja predstavljaju jednu od najlepših priča o ljudskoj povezanosti kroz umetnost i nauku.
