Aleksa Bečić, potpredsednik Vlade Crne Gore i lider Demokrata, najavio je da će situacija oko brigadnog generala Zorana Lazarevića, načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore (VCG), biti razrešena do 8. juna kada Lazarević stiče pravo na penziju. Bečić je istakao da je predsednik države, Jakov Milatović, više meseci odbijao da prihvati predlog ministra odbrane Dragana Krapovića o okončanju Lazarevićevog mandata i izboru njegovog naslednika.
Bečić je naveo da nije dobra situacija koja je nastala usled različitih viđenja između Milatovića i Krapovića. U januaru 2022. godine, nakon što je general Đurović postavljen, došlo je do smene i postavljanja Lazarevića, koji se smatra favoritom bivšeg predsednika Mila Đukanovića. Krapović je pokušavao da na korektan način dođe do kadrovskih promena, ali su se u tom procesu isprečile Milatovićeve odluke. Bečić je izrazio nadu da će se situacija uskoro rešiti.
Lazareviću je produžena vojna služba do 8. juna 2023. godine, kada se stiču uslovi za prestanak njegovog aktivnog angažmana u VCG. U međuvremenu, Krapović je podneo predlog za razrešenje Lazarevića i predložio postavljanje pukovnika Miodraga Vuksanovića kao novog načelnika Generalštaba, ali ovo pitanje nije razmatrano. Vuksanović trenutno obavlja funkciju nacionalnog predstavnika Crne Gore u NATO-u u Monsu i ima značajnu vojnu edukaciju, uključujući završene vojne akademije u Beogradu i SAD.
Prema Zakonu o VCG, načelnika Generalštaba postavlja Savet na predlog ministra odbrane. Odluke ovog tročlanog Saveta, koji čine predsednik države, predsednik Skupštine i premijer, donose se jednoglasno. U slučaju Krapovićevog predloga, Milatović se usprotivio, dok su preostala dva člana Saveta podržala ministra. Zakon propisuje da profesionalno vojno lice može služiti najduže do 40 godina staža i do navršenih 55 godina života. Lazarević je rođen 4. decembra 1967. godine i u VCG je od 21. jula 1990. godine, što znači da ispunjava uslove za prestanak službe.
Tokom svoje karijere, Lazarević je završio Vojnu akademiju kopnene vojske u Beogradu i Zadru, kao i komandno-štabno usavršavanje u Beogradu 2002. godine i generalštabno usavršavanje 2009. godine. Njegova biografija ukazuje na bogato iskustvo i obrazovanje koje je stekao tokom službe u vojsci.
Ova situacija u vojnom vrhu Crne Gore izaziva pažnju javnosti, jer pokazuje kako političke tenzije i različita viđenja vlasti mogu uticati na vojne strukture i rukovodstvo. Bečićeva izjava ukazuje na to da se sukobi unutar političkog establišmenta prenose i na institucije odbrane, što može imati dugoročne posledice po stabilnost i funkcionalnost vojske.
Osim toga, izbor novog načelnika Generalštaba je važan korak za budućnost VCG, a potencijalno postavljanje Vuksanovića može doneti nove pristupe i strategije u vojnim operacijama. Njegovo iskustvo u NATO-u može biti od koristi u jačanju saradnje Crne Gore sa međunarodnim vojnim strukturama.
U zaključku, situacija oko Zorana Lazarevića i njegovog mandata kao načelnika Generalštaba VCG osvetljava kompleksne veze između politike i vojne strukture u Crnoj Gori. Očekuje se da će do 8. juna 2023. godine biti donesene važne odluke koje će oblikovati budućnost vojske i njen odnos prema civilnim vlastima. Bečićeva izjava naglašava potrebu za jasnijim i efikasnijim procesima donošenja odluka unutar vojnog i političkog sistema, kako bi se obezbedila stabilnost i kontinuitet u radu vojske.
