BEOGRAD – Ekonomista Bojan Dimitrijević izjavio je danas da mu odluka o leks specijalisu o zgradi Generalštaba, koja podrazumeva realizaciju projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, deluje praktično. On je dodao da ostaci zgrade treba da se pomere kako bi se omogućila dalja urbanizacija i razvoj ovog dela grada.
Dimitrijević je u razgovoru za Tanjug istakao da je važno posmatrati politiku kontinuirano, bez ideoloških predrasuda. On smatra da je potrebno preispitati način na koji se pristupa spomenicima i simbolima iz prošlosti, posebno kada su u pitanju kontroverzne teme. „Ja sam pristalica uverenja da ne treba toliko da ideologizujemo neke stvari. Njih treba da posmatramo malo praktičnije“, rekao je on.
Govoreći o spomeniku NATO bombardovanja, Dimitrijević je naglasio da sećanje na te događaje može biti obeleženo na drugačiji način ili na drugom mestu. „Ostaci ove zgrade po meni treba da se pomere sa tog mesta. Ja to zaista gledam tako praktično“, dodao je on, implicirajući da bi pomeranje ostataka moglo doprineti boljem razumevanju i prihvatanju događaja iz prošlosti.
Ovaj stav dolazi u trenutku kada se u Beogradu sve više raspravlja o urbanističkim projektima i revitalizaciji prostora. U poslednje vreme, mnogi građani i stručnjaci ukazuju na potrebu za modernizacijom i prilagođavanjem urbanog prostora savremenim potrebama. „Beograd je grad koji se stalno menja i treba da se prilagođava novim izazovima“, naglasio je Dimitrijević.
On je takođe dodao da je važno da svi učesnici u procesu donošenja odluka budu uključeni u diskusiju o budućnosti grada. „Treba da se čuje glas struke, ali i građana. Samo zajedničkim radom možemo doći do rešenja koja će biti u najboljem interesu svih“, rekao je on.
Dimitrijević je istakao da je revitalizacija prostora između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske prilika da se stvori nova vrednost za grad i njegove stanovnike. „Ovaj projekat može doprineti razvoju lokalne zajednice, kao i poboljšanju kvaliteta života“, rekao je on.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje kako će se budući urbanistički planovi usklađivati sa očuvanjem istorijskog nasleđa i sećanjima na prošlost. Mnogi stručnjaci ukazuju na to da je važno pronaći ravnotežu između modernizacije i očuvanja identiteta grada.
Dimitrijević je takođe naglasio da bi pomeranje ostataka zgrade Generalštaba moglo otvoriti vrata za nove projekte koji bi unapredili ovaj deo Beograda. „Svaka revitalizacija donosi nove mogućnosti, kako za investitore, tako i za građane“, zaključio je on.
U narednom periodu, očekuje se da će se javna rasprava o ovom pitanju nastaviti, a građani i stručnjaci će imati priliku da iznesu svoja mišljenja i predloge. Takođe, važno je da se proces donošenja odluka odvija transparentno i uključuje sve relevantne strane.
Kao što je Dimitrijević naglasio, promišljanje o budućnosti Beograda ne može se svoditi samo na ideološke okvire; mora se posmatrati kroz prizmu praktičnosti i održivosti. Ovaj pristup može doneti nova rešenja i osigurati da Beograd ostane grad koji se razvija, a istovremeno čuva svoja istorijska obeležja i identitet.
U svetlu ovih promena, Beograd bi mogao postati primer kako se može uspešno kombinovati tradicija i modernizacija, stvarajući tako prostor koji je i funkcionalan i simboličan.
