Trzavice u vrhu vojnog i političkog rukovodstva Crne Gore ponovo su na vidiku, s obzirom na predstojeću smenu načelnika Generalštaba. Na sledećoj sednici Saveta za obranu i bezbednost, koja se planira za početak juna, očekuje se da će brigadni general Zoran Lazarević otići u penziju, čime se otvara pitanje njegovog naslednika.
Predsednik države Jakov Milatović postavio je svog kandidata, kapetana bojnog broda Darka Vukovića, nekadašnjeg komandanta crnogorske mornarice. Ovaj potez mogao bi dodatno produbiti tenzije između Milatovića i ministra odbrane Dragana Krapovića, koji se protivi Milatovićevom predlogu. Krapović smatra da je Milatovićev istup institucionalno i pravno problematičan, te da predstavlja političko mešanje u nadležnosti vojnog ministra.
Milatović je istakao da Vuković uživa veliki ugled među vojnicima i da je jedan od najškolovanijih ljudi u vojsci, naglašavajući njegovu prošlost kao komandanta mornarice i njegovu sposobnost da se nosi s izazovima. Vuković je završio visoke vojne škole, uključujući i američke, i govori više stranih jezika, što ga čini pogodnim kandidatom prema Milatovićevim rečima.
S druge strane, Krapović je favorizovao pukovnika Miodraga Vuksanovića, koji trenutno obavlja dužnost nacionalnog predstavnika Crne Gore u NATO-u. Vuksanović ima bogatu vojnu karijeru, uključujući pozicije komandanta Centra za obuku VCG i načelnika Odeljenja za obaveštajno-izviđačke poslove u Generalštabu. Krapović smatra da je njegovo iznošenje Vukovićevog imena u javnost nepotrebna politizacija koja ne doprinosi stabilnosti vojske.
Ovo nije prvi put da se Darko Vuković pominje kao kandidat za načelnika Generalštaba. Pre četiri godine, bio je nezvanično u užem izboru za ovu poziciju, ali je tada imenovan Milutin Đurović, da bi ga godinu dana kasnije zamenio aktuelni načelnik Zoran Lazarević. Vuković je, prema nekim izvorima, smenjen sa čela mornarice zbog odbijanja da se povinuje političkim pritiscima i nepoštovanju pravila struke.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da vojna hijerarhija i političko vođstvo u Crnoj Gori prolaze kroz kritičnu fazu. Odluke koje će biti donete na predstojećoj sednici Saveta za obranu i bezbednost mogu imati dugoročne posledice po stabilnost i operativnu sposobnost vojske. U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kako će političke odluke uticati na vojnu strukturu i moral vojnika.
Krajnji ishod ove situacije mogao bi oblikovati budućnost vojske Crne Gore, kao i njen položaj unutar NATO-a, s obzirom na to da se očekuje usklađivanje sa standardima Alijanse. U tom smislu, izbor načelnika Generalštaba nije samo pitanje unutrašnjih vojnih struktura, već i pitanje međunarodnih odnosa i sigurnosti.
Ukoliko se na kraju bude izabrala osoba koja je u skladu s NATO standardima i koja će znati da vodi vojsku bez političkih pritisaka, to bi moglo doneti stabilnost i napredak. Nasuprot tome, ukoliko dođe do političkog mešanja i imenovanja na osnovu političkih kriterijuma, to bi moglo dodatno destabilizovati vojsku i umanjiti njenu efikasnost.
U svakom slučaju, situacija u Crnoj Gori zahteva pažljiv pristup i promišljene odluke koje će obezbediti funkcionalnu i profesionalnu vojsku. Očekuje se da će se dešavanja u narednim nedeljama dodatno rasvetliti, kako se približavamo ključnim odlukama koje će oblikovati budućnost vojnog rukovodstva.
