Litvansko nacionalno pozorište opere i baleta nedavno je objavilo da prekida saradnju sa italijanskim dirigentom Đanlukom Marčanom zbog sumnji u njegovo moguće angažovanje u Rusiji. Ova odluka je doneta nakon što su se pojavile informacije da bi Marčano mogao da diriguje koncertom u Moskvi u novembru, što je izazvalo zabrinutost među članovima pozorišta i širem javnosti.
Pozorište je saopštilo da su se sumnje pojavile u vezi sa Marčanovom ulogom kao muzičkog direktora na premijeri opere „Litvanci“, koja je zakazana za petak uveče. Iako je Marčano tokom svog boravka u Viljnusu javno izražavao podršku Ukrajini i negirao bilo kakvo učešće u događajima u Rusiji, njegovi prethodni angažmani su bili predmet spekulacija. U zvaničnom saopštenju pozorišta se ističe da Marčano nije uspeo u potpunosti da otkloni sumnje koje su se pojavile, uprkos njegovim naporima da se distancira od ruske umetničke scene.
Ova situacija se događa u kontekstu trenutnih tenzija između Rusije i Ukrajine, koje su dodatno isplivale na površinu nakon izbijanja rata. Mnogi umetnici i kulturni radnici su se našli u teškim situacijama, gde su njihovi izbori i angažmani postali predmet političkih i javnih rasprava. U ovom slučaju, Marčano je bio pod povećalom zbog mogućih impliciranih veza sa Rusijom, što je izazvalo reakcije u Litvaniji, zemlji koja je izrazila snažnu podršku Ukrajini.
Litvanija je poznata po svom stavu protiv ruske agresije i podršci ukrajinskoj borbi za nezavisnost. Odluka pozorišta da prekine saradnju sa Marčanom može se posmatrati kao deo šireg trenda među umetničkim institucijama u regionu, koje preispituju svoje veze i saradnje u svetlu trenutnih političkih okolnosti. Mnogi umetnici su se odlučili da prekinu saradnju sa ruskim kolegama ili organizacijama, kako bi izrazili solidarnost sa Ukrajinom i osudili rusku invaziju.
U saopštenju se takođe naglašava da je Marčano tokom svog boravka u Viljnusu istakao saradnju sa ukrajinskim umetnicima, što može ukazivati na njegovu nameru da bude deo kulturnog otpora protiv ruske agresije. Međutim, s obzirom na trenutne okolnosti, njegovo eventualno angažovanje u Rusiji može se smatrati kontroverznim i neprihvatljivim u očima javnosti i umetničke zajednice u Litvaniji.
Ova odluka pozorišta može imati značajne posledice ne samo za Marčanovu karijeru, već i za kulturne odnose između Litvanije i drugih zemalja. U svetlu aktuelnih događaja, umetnici i organizacije su sve više svesni svojih javnih slika i odgovornosti u pogledu političkih i društvenih pitanja. U tom smislu, prekid saradnje sa Marčanom može se posmatrati kao pokušaj pozorišta da se distancira od potencijalno kompromitovanje svog ugleda i principa.
U zaključku, situacija oko Đanluka Marčana i Litvanskog nacionalnog pozorišta opere i baleta osvetljava kompleksnost i delikatnost umetničkih odnosa u vreme političkih kriza. Ova situacija ilustruje kako umetnost i politika često idu ruku pod ruku, a umetnici se suočavaju sa izazovima u održavanju svojih vrednosti i etičkih načela. U ovom kontekstu, odluka pozorišta se može smatrati odrazom šireg stava društva prema pitanjima rata, slobode i umetničke integriteta.
