Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao „noćne sove“, imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Američkog udruženja za srce. Ova studija može imati značajne implikacije na javno zdravlje, s obzirom na to da je u modernom društvu sve više ljudi koji se ne pridržavaju tradicionalnog ritma spavanja.
Studija je zasnovana na podacima skoro 323.000 odraslih osoba uključenih u britansku bazu „UK Biobank“. Istraživači su analizirali veze između hronotipa, odnosno biološke sklonosti ka jutarnjoj ili večernjoj aktivnosti, i zdravlja srca. Rezultati su pokazali da je večernji hronotip povezan sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem. Ovo istraživanje je posebno istaklo razlike kod žena, gde su efekti bili izraženiji nego kod muškaraca.
Učesnici istraživanja, prosečne starosti 57 godina, popunili su upitnike o svom hronotipu. Oni koji su se identifikovali kao „noćne sove“ su imali statistički značajno viši rizik od srčanih oboljenja i moždanih udara. Ova saznanja ukazuju na to da način na koji organizam reaguje na različite periode dana može imati dugoročne posledice po zdravlje.
Jedan od ključnih razloga zašto noćne sove imaju lošije zdravlje srca može biti povezan sa poremećajem u cirkadijalnim ritmovima, što može dovesti do problema sa metabolizmom, povećanog stresa i upalnih procesa u telu. Takođe, noćne sove često imaju nepravilnosti u snu, što dodatno može pogoršati njihovo zdravstveno stanje.
S obzirom na to da je u savremenom svetu sve više ljudi koji rade noćne smene ili se jednostavno prilagođavaju životnom stilu koji favorizuje kasno ustajanje, važno je razmotriti kako možemo poboljšati zdravlje ovih pojedinaca. Stručnjaci preporučuju promene u načinu života, kao što su redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i adekvatno upravljanje stresom, kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima kako bi se bolje razumeli mehanizmi koji stoje iza ovih nalaza i kako bi se razvile strategije za prevenciju srčanih oboljenja, posebno kod noćnih sova. Takođe, važno je da se javno zdravstvo fokusira na edukaciju o značaju pravilnog ritma spavanja i njegovom uticaju na opšte zdravlje.
Studija je objavljena u trenutku kada se javnost sve više suočava sa problemima vezanim za zdravlje usled modernog načina života i stresa, što dodatno ističe važnost ovakvih istraživanja. U budućnosti, razumevanje hronotipa može biti ključno za poboljšanje zdravlja populacije i smanjenje rizika od ozbiljnih bolesti.
