NASA se nalazi pred jednom od ključnih misija svoje moderne epohe. Artemis II, druga etapa programa povratka ljudi na Mesec, mogla bi biti lansirana već u periodu između 6. i 8. februara, pod uslovom da svi tehnički, bezbednosni i orbitalni parametri budu zadovoljeni. Reč je o prvom ljudskom letu ka Mesecu još od misije Apolo 17 iz 1972. godine, čime bi bila okončana više od pedeset godina duga pauza u ljudskim letovima izvan niske Zemljine orbite.
Četvoročlana posada tokom desetodnevnog leta obići će Mesec, a zatim nastaviti put u cislunarni prostor, dostižući udaljenost od Zemlje veću nego ikada ranije u istoriji čovečanstva. Upravo ta dimenzija misije daje joj izuzetan tehnički, ali i simbolički značaj. U tom smislu, Artemis II predstavlja ne samo naučni i tehnološki izazov, već i simbol ponovnog angažovanja SAD u svemirskim istraživanjima, naročito u svetlu sve veće konkurencije sa drugim svemirskim silama.
Misija Artemis II odvija se u trenutku promene na čelu američke svemirske agencije. Novi administrator NASA-e, Džared Isakman, obećao je predsedniku Donaldu Trampu da će SAD ponovo poslati astronaute na Mesec i tamo uspostaviti trajno prisustvo. Zbog toga se Artemis II smatra njegovim prvim velikim ispitom. Ulog je izuzetno visok. Procene govore da projekat premašuje vrednost od četiri milijarde dolara, a eventualni neuspeh ozbiljno bi narušio kredibilitet američkog lunarnog programa u trenutku kada globalna svemirska trka ulazi u novu, znatno oštriju fazu.
Završne pripreme za misiju su u toku, ali bez konačne potvrde datuma lansiranja. Raketa Space Launch System i svemirska letelica Orion premeštene su 17. januara iz montažne hale na lansirnu rampu u Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Mobilna platforma je stabilizovana, infrastruktura povezana, a započeta su završna sistemska testiranja. Posada je 23. januara ušla u preventivni karantin, što je uobičajena procedura uoči leta.
Ipak, tačan datum lansiranja još uvek nije zvanično potvrđen. NASA raspolaže sa više takozvanih „prozora za lansiranje“, koji zavise od preciznog položaja Zemlje i Meseca. Najraniji realni termin je početak februara, dok su rezervne opcije planirane za mart i april. Iskustvo sa misijom Artemis I pokazuje da oprez nije neopravdan – tokom tog bespilotnog leta, tehnički problemi i curenja goriva više puta su dovodili do odlaganja i povratka rakete u hangar. Slični izazovi ne mogu se u potpunosti isključiti ni sada.
Nakon izlaska u nisku Zemljinu orbitu, posada će sprovesti detaljnu proveru letelice i svih ključnih sistema. Ukoliko sve funkcioniše prema planu, Orion će započeti put ka Mesecu, a zatim produžiti ka dubokom svemiru, dalje nego što je ikada stigao bilo koji astronaut. Putanja leta pažljivo je projektovana kako bi se iskoristila gravitacija Meseca i smanjila potrošnja goriva. Nakon obilaska i izlaska iz lunarnog gravitacionog polja, letelica će se praktično „slobodno“ vratiti ka Zemlji.
Pri ulasku u atmosferu aktiviraće se dva stabilizaciona i tri glavna padobrana, a kapsula će se spustiti u Tihi okean, gde će je preuzeti spasilački timovi. Ova misija ne samo da će testirati nove tehnologije, već će i postaviti temelje za buduće misije koje uključuju istraživanje Marsa i drugih delova Sunčevog sistema.
U zaključku, Artemis II predstavlja ključni korak za NASA-u i svemirske ambicije Sjedinjenih Američkih Država. Sa svakim novim izazovom, svet postaje sve bliže razumevanju svemira i mogućnostima koje nam on pruža. Ova misija ne samo da ima naučnu vrednost, već i simboličku težinu, predstavljajući povratak ljudi na Mesec i novu eru istraživanja svemira.
