Projekat „Novi atlas Jadrana“, koji su podržali British Council i Ministarstvo kulture i medija, predstavlja sveobuhvatno istraživanje ljudskog uticaja na jadranski ekosistem. Ovaj projekat je predstavljen stručnoj javnosti kao važan korak ka razumevanju i mapiranju složenih odnosa između ljudi i prirode, posebno u kontekstu Jadranskog mora. Kroz 30 detaljnih mapa, atlas osvetljava strateški, ekološki i geopolitički značaj ovog mora.
Prema saopštenju APSS Instituta iz Podgorice, rad na ovom projektu započeo je 2022. godine, a cilj je bio da se mapiraju različiti aspekti ljudskog uticaja na ekosisteme Jadrana. Ovo uključuje infrastrukturu, rekreaciju, ekonomiju, pa čak i vojne aspekte. Ideja je bila da se okupe rasute informacije o nasleđu, savremenim intervencijama i ukupnom ljudskom uticaju u jedinstvenu, narativnu bazu podataka koja bi omogućila bolji uvid u stanje i promene na Jadranu.
Dijana Vučinić, autorka projekta i osnivačica APSS Instituta, naglašava da more i dalje igra ključnu ulogu u definisanju odnosa među državama, upravljanju geopolitikom i predstavlja prostor intenzivne eksploatacije, zaštite i odbrane. Jadransko more je ne samo prirodni resurs, već i geopolitički faktor koji utiče na ekonomsku i društvenu dinamiku u regionu.
Atlas sadrži 30 mapa koje prikazuju različite aspekte ljudskog delovanja na Jadran. Među njima su i informacije o odbačenoj municiji, uključujući onu iz NATO bombardovanja 1999. godine, olupinama brodova i potopljenih aviona, kao i podacima o naftnim i gasnim bušotinama. Takođe, prikazane su planirane vetroelektrane, ispusti kanalizacije i otpadnih voda, kao i zone uzgoja ribe, desalinizacije vode i proizvodnje soli. Ove mape verodostojno ilustruju obim ljudskog uticaja na morski ekosistem, ističući značaj Jadranskog mora u političkim, ekonomskim i društvenim odnosima priobalnih država.
Ana Dobrašinović, koautorka projekta, opisuje rad na Atlasu kao „vrstu arheologije sadašnjosti“. Ovaj pristup uključuje prikupljanje, geolokaciju i sistematizaciju podataka iz digitalnog prostora, čime se stvara jedinstven uvid u trenutne ekološke i društvene izazove. Mape ostaju otvorene za buduće dopune i nova tumačenja, što omogućava stalno osvežavanje i prilagođavanje novim saznanjima i izazovima.
Jedinstveni vizuelni jezik mapa osmislila je Snežana Zlatković, autorka kartografskih ilustracija. Ona ističe da je crtački jezik višeslojan, kako bi se podržala velika količina preciznih podataka, ali i vizuelno ukazalo na intenzitet ljudskog uticaja na prirodne resurse. Ovaj pristup omogućava bolje razumevanje složenih odnosa između ljudskih aktivnosti i prirodnog okruženja.
Pored mapa, „Novi atlas Jadrana“ sadrži i autorske tekstove uglednih autora iz jadranskog regiona. Među njima su Ida Križaj Leko, Ana Jeinić, Marko Pogačar, Manuelo Raci, Špela Hudnik i Marko Varući. Ovi tekstovi dopunjuju i obogaćuju vizuelne informacije, nudeći dublje analize i uvid u različite aspekte jadranskog ekosistema.
Projekat „Novi atlas Jadrana“ predstavlja značajan korak ka razumevanju i očuvanju ovog dragocenog ekosistema. Kroz sistematsko istraživanje i mapiranje ljudskog uticaja, ovaj atlas omogućava bolje planiranje i upravljanje resursima, kao i podizanje svesti o značaju zaštite Jadranskog mora. U svetlu rastućih ekoloških izazova, ovakvi projekti su od ključne važnosti za očuvanje prirodnih resursa i održivu budućnost ovog regiona.
