Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, nedavno je izneo kontroverznu tvrdnju da je Roman Protasevič, nekadašnji opozicioni novinar i aktivista, zapravo bio agent beloruske obaveštajne službe KGB. Ova izjava izazvala je značajnu pažnju i reakcije širom sveta, s obzirom na to da je hapšenje Protaseviča u maju 2021. godine dovelo do jednog od najvećih međunarodnih skandala u novijoj istoriji Evrope.
Lukašenko je istakao da nije želeo da ulazi u detalje, ali je naglasio da nije bilo potrebe za pritvaranjem Protaseviča, kao i da se ne radi o opozicionaru. „Optuženi smo da smo pritvorili opozicionara. Ali on nije naš opozicionar. Nismo pritvorili opozicionara. Zato su uveli sankcije,“ rekao je Lukašenko, preneo je državna agencija Belta.
Podsećamo da je avion kompanije „Rajaner“, koji je leteo iz Atine ka Viljnusu u Litvaniji, prinudno sleteo na aerodrom u Minsku nakon dojave o bombi, koja se kasnije pokazala kao lažna. U tom avionu se nalazio Protasevič, osnivač Telegram kanala Nexta, koji su beloruske vlasti označile kao ekstremistički.
Protasevič i njegova saputnica, Sofija Sapeha, privedeni su odmah nakon sletanja, a protiv njega je podignuta optužnica za više teških krivičnih dela, uključujući organizovanje masovnih nemira, pozivanje na nasilno preuzimanje vlasti i širenje lažnih informacija o Belorusiji. Sud u Minsku je osudio Protaseviča na osam godina zatvora, iako mu je pretila kazna do 15 godina robije.
Međutim, u maju 2023. godine, Lukašenko je iznenada pomilovao Protaseviča i Sapehu, a beloruski KGB ih je uklonio sa liste terorista, čime je slučaj dobio novu dimenziju. Ova izjava Lukašenka da je Protasevič zapravo bio agent obaveštajne službe dodatno podgreva spekulacije o pravim razlozima incidenta koji je doveo do sankcija Zapada protiv Minska.
Lukašenkove tvrdnje otvaraju pitanje koliko je javnost bila svesna pozadine događaja koji su uzdrmali međunarodne odnose i koliko su bile opravdane mere koje je Zapad preduzeo protiv Belorusije 2021. godine.
Ovaj slučaj je postao simbol sukoba između beloruske vlade i opozicije, kao i šireg konteksta političke represije u Belorusiji, koja je postala naročito izražena nakon predsedničkih izbora 2020. godine, kada su se desili masovni protesti protiv Lukašenka.
Protasevič je postao jedan od najprepoznatljivijih lica beloruske opozicije, a njegov hapšenje je izazvalo osude i reakcije međunarodne zajednice. Zapadne zemlje su reagovale uvođenjem sankcija protiv Belorusije, što je dodatno pogoršalo odnose između Minska i Zapada.
Lukašenkove tvrdnje da je Protasevič bio agent KGB-a izazivaju ozbiljna pitanja o poverenju i transparentnosti beloruske vlasti. Da li je moguće da je Protasevič zapravo bio dvostruki agent? Ova pitanja ostaju otvorena, a Lukašenkova izjava mogla bi da promeni percepciju ovog slučaja u međunarodnoj javnosti.
S obzirom na složenost situacije, teško je doneti konačan sud o istinitosti Lukašenkovih tvrdnji. Ipak, jasno je da su događaji vezani za Protaseviča i njegovu ulogu u beloruskoj opoziciji ostavili dubok trag u međunarodnim odnosima i postavili pitanja o ljudskim pravima i slobodi medija u Belorusiji.
Kako se situacija bude razvijala, verovatno ćemo svedočiti daljim reakcijama i analizama, kako unutar Belorusije, tako i u međunarodnoj zajednici. Ovaj slučaj ostaje važan pokazatelj stanja demokratije i ljudskih prava u regionu, i predstavlja izazov za sve one koji se zalažu za slobodu i pravdu.
