Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac je u nedavnom intervjuu izneo svoje mišljenje o trenutnoj situaciji vezanoj za Naftnu industriju Srbije (NIS) i potencijalnu prodaju ruskog udela. On smatra da su MOL, mađarska kompanija koja je potencijalni kupac, i ruska strana gotovo postigli dogovor o prodaji, a da je preostalo samo da se završe pregovori oko cene.
Naftna industrija Srbije je ključna kompanija u srpskoj ekonomiji, a njena privatizacija i eventualna prodaja ruskog udela izazivaju značajnu pažnju kako domaćih, tako i stranih analitičara. U proteklim godinama, NIS je postao simbol srpske energetske politike i odnosa sa Rusijom, koja je do sada bila glavni akcionar. Profesor Banjac ističe da bi prodaja ovog udela mogla značajno uticati na energetsku stabilnost zemlje.
MOL je već prisutan na srpskom tržištu, kroz svoje maloprodajne objekte i rafinerije, a kupovina ruskog udela u NIS-u bi im omogućila još jaču poziciju. Ova transakcija bi mogla doneti i dodatne investicije u infrastrukturu i modernizaciju, što bi bilo od koristi za celu privredu. Banjac napominje da je važno da se obezbedi transparentnost tokom ovog procesa, kako bi se izbegle bilo kakve sumnje u pogledu korupcije ili nepoštenih praksi.
Osim ekonomskih posledica, prodaja ruskog udela u NIS-u takođe ima i geopolitičke implikacije. Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa svojim pozicioniranjem na evropskoj energetskoj mapi, a odnosi sa Rusijom su često bili predmet rasprava. Banjac smatra da bi MOL-ova kupovina mogla doneti određenu stabilnost, ali i promeniti dinamiku u odnosima sa drugim energentima i zemljama koje su zainteresovane za tržište Balkana.
Jedan od ključnih faktora u ovom procesu je i cena koju će MOL platiti za ruski udeo. Profesor Banjac podseća da je određivanje prave cene ključno za uspešnost transakcije. Ako cena bude preniska, to bi moglo izazvati nezadovoljstvo među akcionarima, dok bi previsoka cena mogla opteretiti MOL-ove finansije i smanjiti njegovu sposobnost da investira u buduće projekte.
Ukoliko se transakcija realizuje, to bi moglo imati i direktan uticaj na radna mesta u NIS-u. Banjac ukazuje na to da bi MOL mogao da implementira nove strategije i tehnologije koje bi mogle poboljšati efikasnost operacija. Međutim, postoji i rizik od otpuštanja radnika, ukoliko dođe do racionalizacije poslovanja. Ovaj aspekt je posebno važan za lokalnu zajednicu, koja zavisi od zaposlenosti u NIS-u.
Profesor takođe naglašava značaj očuvanja domaće proizvodnje i resursa. U tom smislu, važno je da se ne zaboravi na strateške interese Srbije i da se obezbedi da nova uprava bude posvećena razvoju lokalnog tržišta i očuvanju nacionalnih interesa. U tom kontekstu, može se očekivati da će vlada Srbije aktivno pratiti pregovore i biti uključena u proces donošenja odluka vezanih za budućnost NIS-a.
U zaključku, situacija oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije predstavlja kompleksan skup ekonomskih i političkih faktora. Profesor Miloš Banjac je istakao da su MOL i ruska strana blizu dogovora, ali da ostaje da se razjasne detalji, posebno cena. Ova transakcija bi mogla doneti koristi i izazove, pa će pažljivo praćenje i upravljanje procesom biti od suštinskog značaja za budućnost NIS-a i energetsku politiku Srbije. U svetlu globalnih energetskih promena, Srbija će morati da se pozicionira na način koji osigurava njene interese i stabilnost na tržištu.
