BUDIMPEŠTA – Mađarska je odlučila da preusmeri oko 600 miliona forinti (1,56 miliona evra) iz Evropskog instrumenta za mir na jačanje libanske vojske, umesto da ih usmeri ka ukrajinskoj vojsci. Ova odluka, kako je saopštio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto tokom posete Beirutu, ima za cilj da podrži stabilnost Libana.
Sijarto je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa libanskim kolegom Jusefom Radžijem istakao da Mađarska ne podržava finansiranje naoružavanja Ukrajine iz Evropskog instrumenta za mir, te da će njeno finansijsko opredeljenje biti usmereno ka libanskim oružanim snagama. Prema rečima mađarskog ministra, jačanje libanske vojske je ključno za unapređenje stabilnosti te zemlje, napredak u procesu razoružavanja militantne grupe Hezbolah, kao i za održavanje i proširenje primirja sa Izraelom.
Sijarto je naglasio da je jačanje bezbednosti u Libanu od vitalnog značaja ne samo za tu zemlju, već i za širi region. On je objasnio da je Mađarska posvećena radu na stabilnosti u regionu iz dva osnovna razloga. Prvi je nacionalni bezbednosni interes Mađarske, jer je bezbednost i mir na Bliskom istoku usko povezan sa bezbednošću centralne Evrope.
U vezi sa ekonomskim pitanjima, Sijarto je takođe najavio da će Mađarska glasati protiv planiranih carina Evropske unije na uvoz ferolegura. Ove carine, prema njegovim rečima, dovele bi do poskupljenja sirovina koje koriste mnogi evropski industrijski sektori. Ferolegure su legure gvožđa obogaćene jednim ili više hemijskih elemenata, kao što su silicijum, mangan ili hrom, i koriste se u proizvodnji čelika i drugih metala radi poboljšanja svojstava.
U objavi na društvenim mrežama, Sijarto je naveo da je tokom telefonskog razgovora sa norveškom ministarkom trgovine Sesili Mirset potvrdio da će Budimpešta odbiti ovaj predlog. On je upozorio da su postojeće tarife i sankcije već značajno naštetile evropskoj ekonomiji, te da nije potrebno dodatno opterećenje.
Sijarto je kritikovao Evropsku komisiju i njeno rukovodstvo, naglašavajući da ni predsednica Komisije Ursula fon der Lajen nije sposobna da obavlja svoje dužnosti, te da je došlo vreme za promene na čelu ovog tela. Ove izjave ukazuju na rastuće tenzije između Mađarske i institucija Evropske unije, kao i na nezadovoljstvo trenutnim stanjem u evropskoj politici.
Mađarska je u poslednje vreme preduzela niz koraka koji odražavaju njenu nezavisnu spoljnu politiku, često u suprotnosti sa stavovima drugih članica EU. Ova odluka o preusmeravanju sredstava na podršku libanskoj vojsci može se posmatrati kao deo šire strategije Budimpešte da osigura svoje interese na Bliskom istoku, dok istovremeno nastoji da se distancira od zajedničkih evropskih inicijativa koje ne odgovaraju njenim nacionalnim interesima.
S obzirom na trenutnu situaciju u regionu, kao i na izazove sa kojima se suočava Liban, jasno je da će jačanje vojske te zemlje biti ključno za očuvanje stabilnosti i mira. Takođe, ova odluka može imati dalekosežne posledice po odnose Mađarske sa drugim zemljama, posebno sa članicama EU koje podržavaju oružavanje Ukrajine.
Mađarska nastavlja da se izdvaja kao ključni igrač na političkoj sceni centralne Evrope, a njeni potezi u vezi sa Libanom i EU predstavljaju jasnu poruku o njenoj nezavisnoj spoljnoj politici i prioritizaciji nacionalnih interesa. S obzirom na složenu geopolitičku situaciju, budući koraci Mađarske biće pažljivo praćeni, kako od strane njenih suseda, tako i od strane međunarodne zajednice.
