Mađarska vlada se izjasnila protiv nedavnih izjava generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, pozivajući ga da „prestane da podstiče ratne tenzije“. Ova izjava je došla od ministra spoljnih poslova Mađarske, Petera Sijarta, koji je na svom Fejsbuk profilu izneo kritiku na račun Ruteovih reči o potencijalnoj pretnji od strane Rusije. Sijarto je istakao da su Ruteove izjave, koje sugerišu da bi NATO mogao biti sledeća meta ruskih napada, ne samo alarmantne, već i kontraproduktivne za mirne pregovore.
Sijarto je naglasio da Ruteove reči predstavljaju „jasan znak“ da se u Briselu svi postrojavaju protiv mirovnih napora koje predlaže američki predsednik Donald Tramp. On je ukazao na to da je u svom govoru u Berlinu Rute koristio „oštre“ reči koje su dodatno podigle tenzije. Prema njegovim rečima, Rute je izjavio da je „bezbednost Ukrajine naša bezbednost“, što je dodatno potvrdilo Sijartov stav da se NATO ne bi trebao oslanjati na Ukrajinu za svoju sigurnost.
Mađarski ministar je kritikovao Ruteovu retoriku, naglašavajući da je nikada ranije nije koristio tako jake izraze. „Ova izjava praktično zabija nož u leđa mirovnim pregovorima“, rekao je Sijarto, dodajući da je Mađarska kao članica NATO-a odbacila ovakve izjave. On je pritom naglasio da je „bezbednost evropskih zemalja garantovana kroz NATO, a ne kroz Ukrajinu“, ukazujući na to da se Ukrajina bori za svoje interese.
Ovo nije prvi put da se Mađarska suprotstavlja stavovima zapadnih partnera, naročito kada je reč o pitanjima koja se tiču bezbednosti i geopolitike. Sijarto je, na primer, ranije govorio o tome kako se Mađarska protivi daljem proširenju vojnog prisustva NATO-a u Istočnoj Evropi, smatrajući da to može dovesti do povećanja tenzija sa Rusijom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između NATO-a i Rusije već dugo napeti. Sukobi u Ukrajini, koji su počeli 2014. godine, dodatno su pogoršali situaciju, a NATO je pojačao svoje prisustvo u istočnim članicama kako bi se suprotstavio ruskoj agresiji. S druge strane, Rusija je više puta upozoravala da se širenje NATO-a prema njenim granicama smatra prijetnjom nacionalnoj bezbednosti.
Mađarska se, kao članica NATO-a, suočava s izazovom balansiranja između svojih bezbednosnih obaveza prema Alijansi i želje da održi dobre odnose s Rusijom. Ova situacija dovodi do unutrašnjih tenzija unutar same Alijanse, gde se članice ne slažu u vezi s pristupom prema Rusiji.
U svetlu ovih događaja, Mađarska se pozicionira kao država koja teži da igra ulogu posrednika, pozivajući na dijalog i mirne pregovore, dok istovremeno izražava sumnju u efikasnost trenutne strategije NATO-a prema Rusiji. Sijarto je istakao da je važno da se izbegnu vojne provokacije i da se umesto toga fokusira na dijalog kako bi se postigao trajni mir u regionu.
U zaključku, trenutne tenzije između Mađarske i NATO-a, kao i između NATO-a i Rusije, ukazuju na složenu situaciju u kojoj se članice Alijanse moraju snaći. Dok Mađarska teži održavanju mira i stabilnosti, situacija ostaje napeta, a budućnost odnosa između ovih ključnih aktera će zavisiti od sposobnosti da se prevaziđu razlike i pronađe zajednički jezik u interesu svih strana.
