Predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, navodno je imao tajne pregovore s američkim predsednikom Donaldom Trampom u vezi sa svojim mogućim begom iz zemlje. Ova informacija dolazi iz izvora bliskih razgovoru između dvojice lidera, koji su otkrili detalje o Madurovim zahtevima i američkim predlozima.
Maduro je, prema izvorima, tražio nekoliko ključnih uslova za svoj odlazak iz Venecuele. Njegovi zahtevi uključivali su mogućnost da napusti zemlju uz milione dolara privatnog bogatstva, široku amnestiju za svoje najbliže saradnike i siguran azil u prijateljskoj državi. Ovi zahtevi su predstavljali značajnu prepreku za postizanje dogovora između njega i Trampa.
Razgovor između Madura i Trampa trajao je oko 15 minuta, a iz njega su proizašle značajne razlike u stavovima. Dok je Tramp, koji je javno priznao Edmunda Gonzalesa kao legitimnog predsednika Venecuele nakon spornih izbora 2024. godine, predlagao da Maduro emigrira u Rusiju ili Kinu, Maduro je želeo da ostane u zapadnoj hemisferi, s Kubom kao njegovom preferiranom destinacijom. Kao potencijalna kompromisna opcija spominjan je Katar, ali ni to nije zadovoljilo Madura.
Maduro je u sredu potvrdio da je razgovor održan „pre desetak dana“, što dodatno pojačava sumnje o njegovim namerama i o trenutnoj situaciji u Venecueli. Ova informacija dolazi u trenutku kada Sjedinjene Američke Države pojačavaju pritisak na Karakas. Američka administracija je rasporedila snažne pomorske snage u Karibima, a Tramp je nedavno izjavio da je „blizu“ pokretanja vojnog udara na venecuelansku teritoriju.
Povećanje američkog pritiska, zajedno s unutrašnjim nezadovoljstvom u Venecueli i Madurovim oklijevanjem da pronađe „meki izlaz“, postavlja zemlju pred neizvesne nedelje. S obzirom na trenutnu situaciju, Vašington meri koliko dugo je još spreman da čeka na promene u Venecueli.
Venecuela se godinama suočava s teškom ekonomskom krizom, koja je rezultirala visokom inflacijom, nestašicama osnovnih životnih namirnica i migracijom stanovništva. Madurov režim je kritikovan zbog autoritarne vladavine, kršenja ljudskih prava i niza spornih izbora. U takvom kontekstu, njegov pokušaj pregovora sa Trampom može se posmatrati kao znak slabosti i desperate situacije u kojoj se nalazi.
Trampova administracija je jasno dala do znanja da ne priznaje Madurovu vlast i da podržava opozicione snage u Venecueli. Ova politika uključuje ekonomske sankcije i diplomatske pritiske, koji su dodatno pogoršali situaciju u zemlji. U međuvremenu, Maduro se suočava s rastućim nezadovoljstvom među građanima, što dodatno komplikuje njegovu poziciju.
Iako je Maduro potvrdio razgovor s Trampom, on nije otkrio detalje o mogućim kompromisima ili rešenjima. Njegova odbijanja da emigrira u zemlje kao što su Rusija ili Kina sugerišu da je on svestan potencijalnih rizika i posledica takvih odluka. Na drugoj strani, Trampovo insistiranje na njegovom odlasku u te države može se posmatrati kao način da se dodatno izoluje Madurov režim.
U svetlu ovih događaja, budućnost Venecuele ostaje neizvesna. Dok se Sjedinjene Američke Države pripremaju za moguće vojne akcije, Maduro će morati da razmotri svoje mogućnosti i strategije kako bi zadržao vlast i izbegao eventualni odlazak iz zemlje. Ova situacija naglašava složenost međunarodnih odnosa i unutrašnje političke dinamike u Venecueli.
