Krajem januara, egejska ostrva Santorini, Amorgos i Anafi postala su epicentar seizmičke aktivnosti, beležeći više od 28.000 zemljotresa, među kojima su neki bili jači od 5 stepeni po Rihteru. Ova situacija dovela je do zabrinutosti među lokalnim stanovništvom, koje se plašilo od mogućih vulkanskih erupcija. Na sreću, nakon otprilike mesec dana, seizmička kriza se završila bez značajnih posledica.
Naučnici su zahvaljujući modernim seizmičkim instrumentima i veštačkoj inteligenciji otkrili uzrok ovih potresa. Prema analizi objavljenoj u časopisu Nature, došlo je do naglog uzdizanja sloja magme iz dubina zemljine kore, što je pokrenulo ovu seizmičku seriju. Takođe, otkrivena je iznenađujuća povezanost između Santorinija i podvodnog vulkana Kolumbo, koji se nalazi nedaleko od obale.
Tim istraživača je pratio kretanje magme ispod ovog regiona, što im omogućava da preciznije prognoziraju potencijalne erupcije kada dođe do novih podrhtavanja. Santorini ima bogatu vulkansku prošlost, a istorija pokazuje da su snažne erupcije, poput one iz 1560. godine pre nove ere, imale značajan uticaj na civilizacije tog vremena.
U januaru 2025. godine, više od 15.000 stanovnika Santorinija suočilo se sa zemljotresima koji su se brzo širili prema otvorenom moru, što je izazvalo paniku i bežanje sa ostrva. Naučnici su se suočili s izazovom da utvrde da li su uzroci potresa bili magmatski ili tektonski.
Srećom, projekat MULTI-MAREX, koji je bio u punom jeku, omogućio je tim naučnika da prate seizmičke signale koristeći podvodne senzore, satelite i detektore vulkanskih gasova. Ove tehnologije su im omogućile da u realnom vremenu identifikuju slabije zemljotrese i precizno odrede njihovo poreklo.
Podaci su pokazali da se kotao Santorinija blago podigao pre krize, što je ukazivalo na punjenje novom magmom. Tokom januara i februara, zemljotresi su se preselili sa Santorinija na područje ispod Kolumba, uzdižući se do tri kilometra ispod površine.
Ova aktivnost ukazuje na to da se magma kreće prema površini, izazivajući pritiskanje okolnih stena i lančane reakcije koje dovode do jačih potresa. Iako se činilo da postoji mogućnost eksplozivne aktivnosti, srećom, kriza se završila bez erupcija jer nije bilo dovoljno magme da dođe do površine.
Naučnici su sada oprezni, ali optimistični. Iako su se procesi ispod Santorinija i Kolumba činili kao odvojeni, nova istraživanja pokazuju da su povezani na dubljem nivou. Promene u jednom vulkanu mogu uticati na drugi, što otvara nova pitanja o geološkim sistemima podzemlja. Naučnici veruju da će dalja istraživanja omogućiti bolje razumevanje ovih dinamičnih i složenih sistema, kao i mogućnost pravovremenog upozoravanja lokalnog stanovništva na buduće opasnosti.
