Danas je u Nikšiću odjekivala tuga i bol zbog tragičnog gubitka Živka Delibašića (34) i njegove dvogodišnje ćerkice Viktorije, koji su izgubili živote u stravičnom incidentu. U dve kapele gde su njihovi kovčezi bili izloženi, okupljali su se prijatelji, porodica i sugrađani, izražavajući saučešće porodicama Delibašić i Macanović. Mnogi su dolazili da se poslednji put oproste od Živka i malene Viktorije, a bol i suze su bili prisutni svuda oko njih.
Živko je bio poznat kao miran mladić koji je radio u Železari EPCG, a njegovi prijatelji su ga pamtile po osmehu i dobroti. Njegova ćerka Viktorija je bila mezimica u porodici, vesela devojčica koja je, prema rečima prisutnih, samo pre nekoliko dana igrala sa svojim lutkicama. Njihova smrt ostavila je neizmernu tugu i šok u zajednici, a posebno među članovima porodica koje su doživele ovu tragediju.
Majka Ana (17) nije mogla da zadrži bol dok je kovčeg sa njenom ćerkom izlazio iz kapele. Njene reči „Bebo moja! Ne dam te srećo! Kud mi je vodite?“ odzvanjale su među prisutnima, izazivajući suze i jecaje. I otac Obrad, koji je bio prisutan, nije mogao da se pomiri s gubitkom, izgovarajući reči tuge i ljubavi prema svom sinu i unuci.
Živko i Viktorija su sahranjeni na groblju u Kočanima, nedaleko od Nikšića, a okupljeni su delili sećanja i osećanja o njima. Njihov prijatelj Ivan Vujović je govorio o Živku, izražavajući tugu i ponekad ljutnju zbog načina na koji su otišli. On je istakao da je Živko možda imao nevidljive probleme, i da su oni doveli do tragedije.
U noći kada je došlo do incidenta, Živko je nakon svađe sa Anom uzeo svoju ćerku iz njenog naručja i otišao automobilom do mesta zločina. Njegovo ponašanje, prema rečima prisutnih, postavlja pitanje o njegovim unutrašnjim demonima i razlozima koji su ga naterali na ovako strašan čin. Nažalost, događaj se završio tragedijom, a Živko je presudio sebi i svojoj ćerki, koristeći staru pušku koja je verovatno bila porodična ostavština.
Ova tragedija nije samo ostavila dubok trag na porodice Delibašić i Macanović, već je i cela zajednica Nikšića ostala šokirana i tužna. Ljudi se pitaju kako je došlo do ovakvih događaja i zašto su se desili. Mnogi su isticali da je potrebno više pažnje posvetiti mentalnom zdravlju i problemima koje ljudi često skrivaju iza osmeha.
U znak poštovanja prema Živku i Viktoriji, kao i drugim žrtvama nedavnih tragedija u Crnoj Gori, premijer Milojko Spajić je proglasio ponedeljak, 28. jul, danom žalosti. „Delimo tugu i stojimo uz porodice stradalih,“ poručio je Spajić na društvenim mrežama.
Ova tragedija nas podseća na krhkost života i na važnost komunikacije i podrške u porodicama i zajednicama. Ljudi često nose teret svojih problema i osećanja, a ponekad im je potrebna pomoć i razumevanje da bi se prevazišli teški trenuci. Nažalost, u ovom slučaju, Živko i njegova ćerka nisu imali tu sreću, a njihova smrt ostavlja za sobom prazninu koja će teško biti ispunjena.
U ovim teškim trenucima, važno je da se svi okupimo i pružimo podršku onima koji pate. Tuga je zajednička, a bol koji osećamo može nas ujediniti u nastojanju da pomognemo jedni drugima da se nosimo s gubitkom i tugom.
