Predsednik Francuske Emanuel Makron mogao bi uskoro da najavi uvođenje dobrovoljne vojne službe, što je projekat koji se priprema već nekoliko meseci. Prema izvorima bliskim ovom pitanju, očekuje se da će Makron objaviti ovu inicijativu u četvrtak, iako zvanična potvrda još nije stigla. Na nedavnom sastanku G20 u Johanesburgu, Makron je naglasio važnost jačanja francuske vojske i sposobnosti kolektivnog odgovora na pretnje, posebno u svetlu sve veće napetosti s Rusijom.
Francuska je suspendovala obaveznu vojnu službu 1997. godine, tokom mandata predsednika Žaka Širaka. U međuvremenu, mnoge evropske zemlje, posebno skandinavske i baltičke, ponovo uvode obaveznu vojnu službu zbog sve većih sigurnosnih izazova. General Fabijen Mandon, načelnik Generalštaba, ukazao je na potrebu da i Francuska prati te trendove.
Makron je predstavio ovu ideju 13. jula, naglašavajući da je Francuska suočena s trajnom pretnjom i da je važno da nacija bude spremna i mobilizovana. On je izjavio da je potrebno mladima pružiti priliku da se angažuju u vojsci na drugačiji način. Očekuje se da će odluke o ovom pitanju biti donete na jesen.
Prema informacijama iz medija, predložena dobrovoljna vojna služba trajala bi 10 meseci i bila bi plaćena nekoliko stotina evra mesečno. Ova inicijativa ima za cilj jačanje nacionalne kohezije i formiranje rezervi koje bi mogle biti mobilizovane u slučaju krize. Francuske oružane snage trenutno broje oko 200.000 profesionalnih vojnika i 47.000 rezervista, a planira se povećanje broja aktivnih vojnika na 210.000 i rezervista na 80.000 do 2030. godine.
Mobilizacija mladih na dobrovoljnoj osnovi bi mogla pomoći u sticanju potrebnog broja vojnika za dugoročno održavanje u slučaju konflikta. General Pjer Šil, načelnik Generalštaba kopnene vojske, naglasio je važnost ove inicijative. U delu političke scene u Francuskoj, ideja o dobrovoljnoj vojnoj službi naišla je na podršku.
Predsednik Odbora za spoljne poslove i odbranu Senata, Sedrik Peren, izjavio je da sve što doprinosi nacionalnoj otpornosti i patriotskom osećaju među građanima ima pozitivne aspekte. S druge strane, Žordan Bardela, predsednik Nacionalnog okupljanja, stranke krajnje desnice, podržao je ovu inicijativu, dok je Patrik Kane iz socijalističke grupe izrazio oprez. On je naveo da veruje u profesionalnu vojsku, ali je otvoren za angažovanje mladih koji žele da se posvete naciji.
Očekuje se da će nove odluke takođe obuhvatiti nesigurnu budućnost univerzalne nacionalne službe (SNU) koja je namenjena maloletnicima. Ova civilna služba, pokrenuta 2019. godine, suočila se s problemima i nikada nije postigla stabilan ritam, sastojala se uglavnom od dvonedeljnog kursa.
Uvođenje dobrovoljne vojne službe predstavlja značajan korak za Francusku, koja se suočava s brojnim bezbednosnim izazovima u savremenom svetu. Ovaj potez mogao bi da doprinese jačanju vojske, ali i jačanju društvene kohezije među mladim ljudima. U kontekstu rastućih pretnji, posebno u vezi s Rusijom, Francuska nastoji da se pozicionira kao snažna i mobilna nacija, spremna da odgovori na sve izazove.
S obzirom na trenutnu globalnu situaciju, koja uključuje vojne sukobe i bezbednosne pretnje, Makronova odluka može biti viđena kao potreba za jačanjem nacionalne bezbednosti. Očekuje se da će detalji o ovoj inicijativi biti jasniji u narednim danima, kada se očekuje zvanično saopštenje.
