Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je srpska ekonomija ostala otporna uprkos globalnim izazovima. Tokom razgovora sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu, Mali je istakao da je dalji cilj ekonomske politike Srbije da se zadrži rast privrede i nizak udeo javnog duga u BDP-u.
Delegacija Ministarstva finansija, predvođena ministrom Malim, započela je razgovore sa Misijom MMF-a koju predvodi Anet Kjobe. Ova misija boravi u Beogradu do 30. oktobra i tokom tog perioda izvršiće drugu reviziju aktuelnog aranžmana Instrument za koordinaciju politika. Prethodno, u junu, okončano je prvo razmatranje sprovođenja ovog aranžmana, koje je završeno Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a o njegovom uspešnom završetku.
Na sastanku su razmatrani postignuti i zadati ciljevi iz programa, kao i aktuelna makroekonomska kretanja. Ministar Mali je upoznao sagovornike sa najnovijim makroekonomskim pokazateljima, naglasivši postignutu makroekonomsku stabilnost i rast privrede. Kako je rekao, Srbija je uspela da održi nizak javni dug, što je ključno za dalji ekonomski napredak.
Siniša Mali je posebno naglasio da će se poštovati nivo deficita u budžetu za narednu godinu. Takođe je ukazao na to da je zamenik direktora MMF-a Bo Li, tokom sastanka u Vašingtonu, pohvalio napore Srbije i uspehe u monetarnoj i fiskalnoj politici. Li je izrazio uverenje da će Srbija uspeti da prevaziđe izazove i pretvori ih u prilike za dalji razvoj.
Na sastanku je zaključeno da su do sada ispunjeni svi zadati ciljevi iz aktuelnog aranžmana, te se trenutno radi na ciljevima čiji je rok završetka u narednom periodu. Ispunjeni su značajni ciljevi, kao što su jačanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, priprema izveštaja o Planu investicija u sektoru energetike, objavljivanje izveštaja o strukturi plata i zaposlenima u institucijama opšte države, kao i sveobuhvatna analiza penzionog sistema Srbije koja je u završnoj fazi pripreme.
Prema aktuelnom aranžmanu, fiskalni program je zasnovan na fiskalnom deficitu od najviše tri odsto BDP-a tokom investicionog programa do 2027. godine, dok se planira 2,5 odsto BDP-a tokom 2028. i 2029. godine. Ovaj pristup omogućava balansiranje prioriteta javne potrošnje sa fiskalnom disciplinom, što će dodatno smanjiti javni dug.
Strukturne reforme i reforme državnih preduzeća, uključujući energetski sektor, igraju ključnu ulogu u ublažavanju fiskalnih rizika. Ovaj aranžman, Instrument za koordinaciju politika, odobren je Republici Srbiji u decembru 2024. godine i trajaće do kraja 2027. godine. Važno je napomenuti da je aktuelni program savetodavnog karaktera i ne podrazumeva korišćenje finansijskih sredstava.
Ministar Mali je istakao korisnost ovih razgovora i saradnje sa MMF-om, naglasivši da je to prilika za Srbiju da se dodatno osnaži i unapredi svoje ekonomske politike. U svetlu globalnih ekonomskih izazova, ovakva saradnja može doprineti stabilnosti i dugoročnom razvoju Srbije.
U zaključku, ekonomska situacija u Srbiji se pokazuje kao otporna i stabilna, a ciljevi postavljeni od strane Ministarstva finansija i MMF-a su jasni. Održavanje rasta privrede, nizak javni dug i fiskalna disciplina ostaju prioriteti, a strukturne reforme i analiza postojećih sistema predstavljaju put ka daljim uspešnim koracima u ekonomskoj politici. Ova misija MMF-a u Beogradu može se smatrati ključnim trenutkom za procenu i unapređenje postojećih ekonomskih strategija, s ciljem postizanja održivog razvoja i prosperiteta za sve građane Srbije.
