Jedan od uzgajivača hmelja skrenuo je pažnju na to da pokrajina svake godine dodeljuje subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, ali da i dalje nema dovoljno zainteresovanih. On ističe da uzgoj hmelja ne zahteva mnogo truda nakon što se jednom posade koren, poznat kao rizom. Nakon jesenske sadnje, hmelj može da se koristi narednih 15 godina, a jedina obaveza je sezonsko šišanje nadzemnog dela.
Uzgajivač je istakao da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj od tri miliona dinara za podizanje stubova. Hmelj može da naraste do neverovatne visine od šest metara, a širi se isto toliko. Ovaj podsticaj je bio značajan za njegovo poslovanje i obnovu hmeljarstva, s obzirom na to da je sve više malih privrednika zainteresovano za proizvodnju zanatskog piva, dok velike pivare u zemlji jedva prepoznaju domaći hmelj.
Mnogi uzgajivači ne prodaju svoj hmelj domaćim pivovarama, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, gde se prepoznaje kvalitet srpskog hmelja. Srpske njive su idealne za uzgoj ovog proizvoda, jer hmelj ne voli visoke terene i najbolje uspeva u vlažnoj klimi, u blizini vode. Prosečan prinos hmelja iznosi oko dve tone po hektaru, a cena kilograma varira između četiri i dvadeset evra, u zavisnosti od forme prodaje, bilo da je reč o cvetu ili peletu, koji je skuplji zbog višeg nivoa obrade.
Uzgajivači mogu da zarade oko 15.000 evra bruto po hektaru, ali treba imati na umu da troškovi proizvodnje nisu mali. Hmeljarstvo zahteva mnogo ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Postoji stabilno inostrano tržište sa dobrom cenom, ali ono što može obeshrabriti poljoprivrednike da pokrenu sopstveni uzgoj su velika početna ulaganja. Naime, potrebno je investirati između 30.000 i 35.000 evra po hektaru na početku proizvodnje. Nakon tog ulaganja, dodatna ulaganja nisu potrebna, već se svake godine održava koren.
Iako su subvencije i inostrano tržište privlačni, mnogi potencijalni uzgajivači se suočavaju s preprekama poput visokih troškova. Ipak, uzgajivači veruju da uz odgovarajuće podsticaje i edukaciju, hmeljarstvo može postati značajan sektor u srpskoj poljoprivredi, pogotovo s obzirom na rastuću popularnost zanatskog piva.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većim angažovanjem lokalnih vlasti i institucija koje bi mogle pružiti podršku i informacije poljoprivrednicima. Ulaganje u edukaciju i promociju srpskog hmelja moglo bi privući više zainteresovanih i omogućiti im da prepoznaju potencijal ove grane poljoprivrede.
Uprkos izazovima, uzgajivači ostaju optimistični i veruju da srpski hmelj može postati poznat na svetskom tržištu. S obzirom na sve veći interes za zanatsko pivo, postoji potencijal za razvoj lokalne industrije koja bi mogla da donese značajne ekonomske benefite. U tom smislu, neophodno je da se poveća svest o kvalitetu srpskog hmelja i njegovoj vrednosti na inostranim tržištima.
Na kraju, uzgoj hmelja predstavlja spoj tradicije i modernih trendova u pivarstvu, a uz adekvatnu podršku i resurse, srpski uzgajivači mogu iskoristiti ovu priliku da unaprede svoje poslovanje i doprinesu razvoju lokalne ekonomije.
