U Vojvođanskim ravnicama poslednjih godina sve više se mogu videti nežni cvetovi maka, biljke koja je iz skromne baštenske kulture prerasla u ozbiljan biznis. Iako mnogi sumnjaju u njegovu isplativost, statistike pokazuju da mak može doneti solidnu zaradu, ali samo uz odgovarajuće uslove i malo sreće sa vremenskim prilikama.
Mak se u Srbiji najviše gaji u Banatu i Bačkoj, a ukupne površine procenjuju se na oko 1000 hektara. Polja maka su najčešća u mestima poput Padine, Kovačice i okoline Kikinde, gde lagana i peskovita zemljišta omogućavaju najbolji prinos. Na prvi pogled, mak deluje kao jednostavna kultura za gajenje; seje se relativno lako i ne zahteva velika ulaganja. Međutim, iskusni proizvođači upozoravaju da prava priča počinje kasnije. Mak je veoma osetljiv na vremenske uslove, zahteva pažljivo održavanje i, što je možda najvažnije, mnogo rada u završnim fazama proizvodnje. Zato mnogi kažu da je mak „lak za setvu, ali težak za zaradu“.
Klimatski uslovi imaju ključnu ulogu u uzgoju maka. Ova biljka ne podnosi ekstremne suše, ali ni prekomernu vlagu. U sušnim godinama prinosi mogu drastično opasti, dok kišno vreme povećava rizik od bolesti i smanjuje kvalitet zrna. Mak zahteva kvalitetno, rastresito zemljište i dobar plodored. Ne podnosi zadržavanje vode, pa se najbolje pokazuje na parcelama koje su dobro drenirane i zaštićene od jakih vetrova. Iako deluje nežno, u pravim uslovima može biti vrlo zahvalna kultura. U zavisnosti od sorte, može se sejati u jesen ili proleće.
Berba maka počinje početkom leta i predstavlja jedan od najzahtevnijih delova posla. Čaure se skidaju, seme se izdvaja, čisti, pere i suši. Tek nakon toga mak je spreman za pakovanje i skladištenje, koje se mora obaviti u suvim i tamnim prostorima kako bi se sačuvao kvalitet. Ovaj proces često odlučuje o konačnoj zaradi.
U poslednjim godinama, sve više proizvođača koristi kombajne za berbu maka, a zatim se seme selektuje i pakuje u džakove. Prodaja se obično vrši u sirovom stanju, prvenstveno preprodavcima i privatnim licima, direktno sa njive. Cena može biti nešto niža, ali donosi manje posla za proizvođače.
Unatoč svim izazovima, mak ima jednu veliku prednost: stabilnu potražnju. Koristi se u prehrambenoj industriji, ali i za izvoz, što dodatno povećava njegov potencijal. U pojedinim vojvođanskim selima uzgoj maka već predstavlja porodičnu tradiciju koja se prenosi generacijama.
Kada su u pitanju prinosi i cena, sve zavisi od godine do godine. Prosečni prinosi kreću se od oko 800 do 1.000 kilograma po hektaru, dok u boljim godinama mogu biti i veći. Cena maka varira od oko 220 do čak 800 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta, tržišta i godine. U suštini, ako je godina dobra, od jednog hektara pod makom može se ostvariti značajna zarada. U slučaju minimalnog prinosa od 500 kilograma po jutru, zarada bi mogla dostići oko 1.200.000 dinara za ukupnih osam jutara, ako se mak prodaje po nižoj ceni od 300 dinara po kilogramu. Maksimalni prinos uz višu cenu može doneti čak 5,12 miliona dinara.
U izuzetno dobrim godinama, kada se poklope visoki prinosi i dobra cena, zarada može biti odlična. Važno je napomenuti da zbog prisustva alkaloida, uzgoj maka podleže određenim pravilima. Za veće površine neophodno je prijaviti proizvodnju i dobiti dozvolu nadležnih institucija, koje prate i kontrolišu ovu oblast. Time se sprečava zloupotreba, ali se uvodi i dodatna administrativna obaveza za proizvođače.
