Lider Evropske narodne partije (EPP), Manfred Veber, izjavio je da ne isključuje mogućnost budućih glasanja sa krajnje desnim partijama i grupacijama u Evropskom parlamentu. Međutim, on je naglasio da se ne sme dopustiti strukturisana saradnja sa radikalnom desnicom. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Evropi sve više raspravlja o pitanjima imigracije, ekonomije i političke stabilnosti, a krajnje desne stranke dobijaju na popularnosti u mnogim državama članicama EU.
Veber je rekao za nemačku medijsku grupu Funke: „Ono što mi je važno jeste da ne postoji organizovana saradnja sa radikalnim desničarskim partijama u Evropskom parlamentu.“ Ova izjava naglašava oprez koji EPP mora imati u vezi sa svojim političkim partnerstvima, s obzirom na to da je radikalna desnica često povezana sa antiimigrantskim stavovima i nacionalizmom.
U poslednjim godinama, krajnje desne stranke su postale sve relevantnije u evropskoj politici. U mnogim zemljama, poput Francuske, Italije i Holandije, ove stranke su osvojile značajan broj mesta na izborima, što je doprinelo porastu tenzija unutar EU. Veber je istakao da EPP ne može dopustiti da ga bilo ko spreči u naporima da se zaustave ilegalne migracije i zaštite ekonomski prosperiteti. Ovaj stav odražava rastuću zabrinutost među građanima EU o pitanjima imigracije i njenim posledicama.
U poslednjih nekoliko godina, imigracija je postala jedno od ključnih pitanja koja su oblikovala evropsku politiku. Mnoge države suočavaju se sa izazovima u vezi sa prilivom migranata, a to često dovodi do političkih napetosti. Krajnje desne stranke često koriste ovu temu kao sredstvo za mobilizaciju podrške, nudeći jednostavne odgovore na kompleksna pitanja.
EPP se, s druge strane, suočava sa izazovima kako da zadrži svoju tradicionalnu bazu podrške, dok istovremeno pokušava da se distancira od radikalnih elemenata. Veberov naglasak na neorganizovanoj saradnji sa radikalnim desničarima može biti viđen kao pokušaj da se EPP pozicionira kao odgovorna i stabilna politička snaga, koja želi da reši probleme, a ne da ih pogorša.
U kontekstu evropske politike, buduća saradnja između centrističkih i krajnje desnih stranaka može biti neophodna u situacijama kada se postavljaju važna pitanja koja zahtevaju široku podršku. Međutim, Veber je jasno stavio do znanja da ta saradnja ne može biti na osnovu ideološke bliskosti, već isključivo na osnovu pragmatičnih ciljeva.
EPP se suočava sa težim izazovima nego ikada pre. Unutar same stranke postoje različiti stavovi o tome kako se nositi sa rastom populizma i radikalizma u Evropi. Neki članovi stranke smatraju da bi EPP trebao da se otvoriti za saradnju sa krajnje desnim strankama kako bi se obezbedila većina u parlamentu, dok drugi upozoravaju na rizike koje to može doneti.
Veberova izjava može se tumačiti kao pokušaj da se uspostavi balans između ovih različitih pristupa. On se trudi da osigura da EPP ostane relevantan u sve konkurentnijem političkom pejzažu, ali i da zadrži svoju etičku integritet.
U narednim mesecima, važno je posmatrati kako će se ova situacija razvijati i kako će EPP reagovati na pritiske sa svih strana. Pitanja imigracije, ekonomije i saradnje među strankama će nastaviti da dominiraju političkim diskursom u Evropi, a odluke koje se donose na nivou EU mogu imati dugoročne posledice za stabilnost i jedinstvo Unije.
Veberova izjava naglašava i izazov koji predstoji Evropskoj uniji: kako da se suoči sa rastućim populizmom i radikalizmom, a da pritom ne izgubi svoje osnovne vrednosti.
