Nakon što nije uspela da zabrani učešće Srba na predstojećim lokalnim izborima zakazanim za 12. oktobar, Priština je nastavila sa naporima da oteža položaj srpske zajednice u izbornom procesu. U okviru ovih nastojanja, primećeno je smanjenje broja birača u srpskim opštinama na severu Kosova, dok se istovremeno beleži povećanje broja birača u južnim opštinama, što analitičari smatraju još jednim pokušajem manipulacije.
Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, izrazio je oštro nezadovoljstvo odlukama Centralne izborne komisije (CIK) koje su, po njemu, nelegalne i nelegitimne. Simić je naveo da je u opštini Leposavić broj glasača smanjen za 1.508, dok su slični padovi registrovani i u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu. U suprotnosti, opština Gračanica beleži povećanje broja birača za 10% ili 2.444 glasača, što Simić opisuje kao biološki nemoguće.
Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike, ističe da se radi o izbornom inženjeringu i indirektnom mešanju u organizaciju izbora. Prema njegovim rečima, ovakve odluke imaju za cilj da poboljšaju poziciju albanskih političkih aktera dok istovremeno smanjuju mogućnosti srpskih predstavnika, posebno Srpske liste, da budu relevantni u političkom životu.
Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, smatra da će pritisci na srpsku zajednicu nastaviti do dana izbora. On napominje da je prisutan ogroman pritisak na Srbe, uključujući pokušaje da se ne prihvate liste i da se smanji broj članova biračkih odbora. Očekuje se i otežano pristupanje birača iz centralne Srbije, kao i problemi u vezi sa biračkim spiskovima.
Simić je ukazao na to da su odluke CIK-a donete bez potrebnog legitimiteta, a sve ovo se dešava u svetlu nedavnog pokušaja CIK-a da ne sertifikuje Srpsku listu za učešće na lokalnim izborima. Ova odluka je odmah izazvala žalbu Srpske liste, koja je smatrala da je odluka diskriminatorska i antisrpska. Ovaj slučaj je dodatno zakomplikovan nesposobnošću Skupštine da se konstituiše zbog nedostatka potrebnog broja glasova za potpredsednika iz srpske zajednice.
U međuvremenu, Ustavni sud Kosova je prihvatio žalbu Srpske liste i doneo privremenu meru koja je obustavila aktivnosti izabranih poslanika do 30. septembra 2025. godine. Ove odluke su izazvale zabrinutost u međunarodnim krugovima, uključujući i ambasadu SAD u Prištini, koja se oglasila povodom sve većih pritisaka na srpske stranke.
Aleksandar Gudžić, istoričar, smatra da su odluke CIK-a donete na osnovu političkih motiva, posebno kada je reč o Gračanici, gde su odlučili da vlasnicima vikendica i ljudima iz drugih naselja, gde žive Albanci, ne ostave mogućnost izbora, već da im nametnu glasanje u opštini Gračanica. Gudžić smatra da bi trebalo ostaviti mogućnost stanovnicima da sami odluče gde će ostvariti svoje biračko pravo.
Politički analitičar Bljerim Burjani naglašava da se birački spisak na Kosovu menja svake izborne godine, te da CIK ima obavezu da ažurira i osvežava spisak prema demografskim faktorima. On ističe da bi bilo kakva odstupanja od ovog principa predstavljala kršenje zakona.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da se srpska zajednica suočava sa brojnim izazovima i pritiscima koji mogu uticati na njihovu sposobnost da učestvuju u političkom životu Kosova. Manipulacije i pokušaji da se omalovaži njihov glas i uloga u društvu ukazuju na potrebu za većim međunarodnim nadzorom i zaštitom prava manjina.
