Kraj februara i početak marta doneli su prve znake vegetacije u malinjacima Valjeva i Osečine. Topli dani ovog februara uzrokovali su raniji početak vegetacije, što je izazvalo zabrinutost kod proizvođača zbog mogućih mrazeva koji bi mogli oštetiti mlade izdanake. Pojedine sorte, poput „fertodija“, već ulaze u fazu listanja, što dodatno pojačava strepnju tokom marta, kada su iznenadni temperaturni minusi česti.
Zoran Simanić, malinar iz Osečine koji ima oko 50 ari pod malinama, ističe da je ove godine proces listanja počeo ranije nego obično. On naglašava da nagli porast temperatura u februaru nije dobar, jer, iako je u zemljištu dovoljna vlažnost i vegetacija je krenula, još je rano i postoji opasnost od mraza. Ukoliko izostanu niske temperature, godina bi mogla biti ranija, dodaje Simanić.
Malinjaci su u dobrom stanju, a vlage ima znatno više nego prošle godine, kada su suša i nedostatak padavina značajno uticali na prinose. Proizvođači koji nisu radili u malinjacima posle berbe, sada koriste povoljne vremenske uslove za orezivanje i uklanjanje starih, oštećenih lastara. Rezidba je ključna agrotehnička mera koja direktno utiče na prinos i kvalitet ploda.
Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva, ističe da je prošla sezona bila zadovoljavajuća u pogledu prinosa, kvaliteta plodova i zdravstvenog stanja zasada. Iako je zarazni potencijal bio manji nego prethodnih godina, suša je predstavljala najveći problem. Visoke temperature su uzrokovale sušenje dela biljaka u mladim malinjacima, što će zimus zahtevati popunu praznih mesta.
U starijim zasadima bez sistema za navodnjavanje primećuju se kraći izdanci, dok su malinjaci sa obezbeđenim navodnjavanjem pokazali zadovoljavajuće dužine izdanaka, što omogućava izbor najkvalitetnijih izdanaka za narednu sezonu. Spasojević dodatno naglašava da trenutno nema veće bojazni za maline, jer su zimske temperature bile niske i prateće snežne padavine su smanjile rizik od izmrzavanja.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da se poslednjih godina smanjuju površine pod malinjacima u valjevskom kraju, kako kod jednorodnih, tako i kod remontantnih sorti. Glavni uzrok ovog trenda je nedostatak radne snage, što predstavlja značajan izazov za proizvođače. U tom kontekstu, neophodno je pronaći rešenja koja će omogućiti održavanje i razvoj malinarstva u ovom području.
U ovoj situaciji, pravilna primena agrotehničkih mera, uključujući rezidbu, navodnjavanje i zaštitu zasada, od suštinskog je značaja za očuvanje kvaliteta i prinosa malina. Sa dolaskom proleća, proizvođači se nadaju da će uslovi za uzgoj biti povoljni i da će, uprkos izazovima, uspeti da postignu zadovoljavajuće rezultate.
U svetlu svih ovih faktora, malinarstvo u Valjevu i Osečini ostaje važna grana poljoprivrede, koja zahteva pažnju, znanje i prilagođavanje promenama u klimatskim uslovima. U narednim mesecima, proizvođači će morati da budu oprezni i da prate vremenske prognoze, kako bi zaštitili svoje zasade od potencijalnih rizika i osigurali uspešnu sezonu.
Kako se situacija razvija, biće važno pratiti kako će se mali proizvođači prilagoditi izazovima i iskoristiti povoljne uslove za uzgoj malina.
