Masovni turizam postavlja sve veće izazove za evropska ostrva, koja se često suočavaju sa ograničenim resursima i krhkom infrastrukturom. U poslednjim godinama, broj posetilaca je drastično porastao, što je dovelo do preopterećenja lokalnih usluga i povećanja troškova života. Mnogi stanovnici su izrazili zabrinutost i počeli su da se organizuju u proteste, zahtevajući od vlasti da zaštite svoje zajednice i postave ih na prvo mesto.
Prema analizi koju je sprovela kompanija BookRetreats.com, određena ostrva su se pokazala kao posebno preopterećena, dok su neka druga razvila održivije pristupe turizmu. Šon Keli, suosnivač BookRetreats.com, ističe da je pritisak na lokalne zajednice znak da nešto treba da se menja, i naglašava važnost analize podataka kako bi se razumelo gde je pritisak najveći.
Ova analiza se fokusirala na broj noćenja po kvadratnom kilometru, što je ključni pokazatelj gustine turizma. Malta je na vrhu te liste, sa više od 38.700 noćenja po kvadratnom kilometru, uprkos tome što je površinom malo ostrvo. Pritisak na infrastrukturu je očigledan, posebno na popularnim mestima kao što je Plava laguna, koja privlači do 12.000 posetilaca dnevno tokom leta. Vlasti su uvele ograničenje broja posetilaca na ovom lokalitetu, ali planiraju povećanje broja dolazaka na 4,5 miliona do 2034. godine, što izaziva zabrinutost među lokalnim stanovništvom.
Kanarska ostrva, poznata po svojim prelepim plažama i povoljnom vremenu, takođe se suočavaju sa izazovima prekomernog turizma. Na Lanzaroteu se beleži više od 21.600 noćenja po kvadratnom kilometru, dok Tenerife i Gran Kanarija beleže 16.873 i 16.709 noćenja, respektivno. Iako turizam doprinosi značajnom delu BDP-a ovih ostrva, mnogi stanovnici smatraju da su troškovi koje donosi masovni turizam veći od koristi.
Na Balearskim ostrvima, Ibica i Formentera su preopterećena, sa više od 17.000 noćenja po kvadratnom kilometru. Prošle godine, broj posetilaca dostigao je rekordnih 3,7 miliona, što je dovelo do povećanja troškova života i zagušenja saobraćaja. Kako bi se suočili s ovim problemima, vlasti su uvele nove mere za kontrolu turizma.
Međutim, postoje i primeri ostrva koja uspevaju da zadrže održiviji pristup turizmu. Svalbard, arktički arhipelag, beleži samo 2,4 noćenja po kvadratnom kilometru, a više od dve trećine njegovog područja je zaštićeno nacionalnim parkovima. Ova destinacija nudi spokoj i prirodne lepote, a turizam je ograničen i usmeren na očuvanje životne sredine.
Grčka ostrva poput Hiosa, koja je peto po veličini ostrvo u Grčkoj, takođe se ističu kao manje pretrpana destinacija. Hios je poznat po svojoj samoodrživosti i fokusira se na mali, porodični turizam, čime se izbegava masovna eksploatacija. Sela na Hiosu izgledaju netaknuto, a plaže ostaju manje pretrpane.
Jero, malo ostrvo na Kanarima, predstavlja još jedan primer održivog turizma. Sa samo 610 noćenja po kvadratnom kilometru, Jero se fokusira na očuvanje životne sredine i samoodrživost, čime se izbegava prekomerni pritisak na resurse.
Dok se neka ostrva suočavaju sa izazovima masovnog turizma, druga uspevaju da pronađu ravnotežu između turističkog razvoja i očuvanja lokalne kulture i životne sredine. Kako se trendovi u turizmu razvijaju, važno je da se nastavi sa analizom i razvojem održivih praksi koje će koristiti i lokalnim zajednicama i posetiocima.
