Ministar spoljnih poslova Crne Gore, Ranko Krivokapić, nalazi se u centru kontroverzi, nakon što je poslanik i lider Pokreta za promene, Nebojša Medojević, izrazio zabrinutost zbog načina na koji se donose odluke unutar Ministarstva spoljnih poslova. Medojević je na društvenoj mreži X (nekadašnji Twitter) izneo tvrdnje da su sve ključne odluke u vezi sa spoljnom politikom Crne Gore rezultat konsultacija između Krivokapića i predsednika države, Mila Đukanovića. Prema njegovim rečima, Đukanović i njegovi lobisti u Hrvatskoj, koji su na platnom spisku više decenija, imaju značajan uticaj na politička zbivanja u zemlji.
Medojević je kritizovao Krivokapića, ističući da je on samo „figurica“ u ovom sistemu i da su prave odluke uvek pod uticajem Đukanovića. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se politička scena Crne Gore suočava sa brojnim izazovima, uključujući i unutrašnje nesuglasice unutar opozicije. Pozivajući kolege iz bivšeg Demokratskog fronta (DF) da smene Ibrahimovića, Medojević je naglasio da je njegov rad štetan za interese Crne Gore.
Ibrahimović, koji je takođe deo vlade, označen je kao figura koja nije u stanju da se izbori sa odgovornostima koje mu pripadaju. Medojević je svojim rečima dodatno pojačao tenzije unutar političke scene, ističući da je neophodno preispitati rad svakog pojedinca unutar vlade, posebno onih koji donose odluke na međunarodnom planu. Ove optužbe dolaze u trenutku kada Crna Gora nastoji da ojača svoje međunarodne odnose, posebno sa zemljama članicama Evropske unije i NATO-a.
S obzirom na istorijski kontekst, Crna Gora je već dugo vremena u tranziciji od autoritarizma prema demokratiji, što je često izazivalo unutrašnje tenzije. Đukanović, koji je na čelu države više od tri decenije, često je bio meta kritika zbog sumnji u demokratiju i transparentnost u vođenju države. Njegova politika, koja se bazira na održavanju stabilnosti i sigurnosti, često se dovodi u pitanje, naročito od strane opozicionih lidera koji zahtevaju veću odgovornost i transparentnost.
Medojevićeve tvrdnje o lobistima u Hrvatskoj osvetljavaju složenost političkih odnosa između Crne Gore i susednih zemalja, kao i uticaj stranih faktora na unutrašnju politiku. Lobisti, prema njegovim rečima, predstavljaju most između Crne Gore i Hrvatske, ali je nejasno koliko njihova prisutnost koristi ili šteti interesima Crne Gore. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku političku situaciju u zemlji, gde se različite frakcije bore za vlast i legitimitet.
Osim toga, Medojevićev poziv na smenu Ibrahimovića može se posmatrati kao deo šire strategije da se destabilizuje trenutna vlada, koja se suočava sa brojnim kritikama zbog nedostatka proaktivne spoljnotrgovinske i spoljnopolitičke strategije. U tom smislu, politička scena Crne Gore postaje sve više polarizovana, s obzirom na to da različiti politički akteri imaju različite vizije budućnosti zemlje.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Crna Gora prolazi kroz turbulentno razdoblje. Unutrašnji sukobi, pritisci izvana i neizvesna budućnost EU integracija čine situaciju još složenijom. Kako se politički konflikti nastavljaju, tako će i zahtevi za promene unutar vlade postajati sve glasniji. Medojević i drugi opozicioni lideri će morati da pronađu način da prevaziđu razlike i udruže se u cilju postizanja stabilnosti i prosperiteta za Crnu Goru.
U zaključku, politička scena Crne Gore suočava se sa izazovima koji zahtevaju hitne odgovore. Optužbe koje dolaze iz opozicije ukazuju na potrebu za većom odgovornošću i transparentnošću unutar vlasti, dok istovremeno naglašavaju složene političke odnose u regionu. U ovoj situaciji, budućnost Crne Gore zavisi od sposobnosti njenih lidera da izgrade stabilne i konstruktivne odnose, kako unutar zemlje, tako i sa susednim državama.
