Naš državni vrh i ova vlast očigledno nemaju prave informacije šta se dešava sa proširenjem Evropske unije, smatra Nebojša Medojević, poslanik i lider Pokreta za promene. Na društvenoj mreži X, Medojević je podelio svoja zapažanja o trenutnoj situaciji u vezi sa proširenjem EU, naglašavajući da je, prema njegovim saznanjima, aktuelna jedina živa inicijativa plan francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Prema njegovim rečima, plan je da se sa postojećim kandidatima sklope politički sporazumi i da oni postanu deo ‘druge lige’ EU. Ovo bi značilo da će zemlje koje ne mogu postati punopravni članovi Evropske unije biti u njenom gravitacijskom geopolitickom polju uticaja, ali ne i da će imati sve privilegije i obaveze koje dolaze sa punopravnim članstvom.
Medojević je istakao da ovakav pristup može imati značajne posledice za zemlje zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru. On je naglasio da bi ovakva situacija mogla da dovede do stagnacije procesa integracije, što bi moglo dodatno destabilizovati region koji se već suočava sa brojnim izazovima.
U poslednjih nekoliko godina, evropske integracije su postale ključna tema u zapadnom Balkanu. Mnoge zemlje u ovom regionu, uključujući Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, teže članstvu u EU. Međutim, proces je često bio usporen zbog političkih kriza, unutrašnjih sukoba i nedostatka reformi.
Prema izvještajima, proširenje EU postalo je sve manje prioritetno za samu Uniju, koja se suočava sa brojnim unutrašnjim problemima, uključujući ekonomske izazove i političke tenzije među članicama. Ovaj trend može dovesti do toga da zemlje zapadnog Balkana budu isključene iz procesa proširenja na duži period, što je ono na šta Medojević upozorava.
Francuski predsednik Makron je ranije izneo stav o potrebi reforme EU pre nego što se nastavi sa proširenjem. On je predložio da se stvori nova vrsta partnerstva sa zemljama koje teže članstvu, što bi uključivalo jaču saradnju i političke sporazume, ali bez punopravnog članstva. Ovaj pristup može biti prihvatljiv za neke zemlje u regionu, ali mnogi smatraju da bi to moglo dovesti do gubitka motivacije za sprovođenje potrebnih reformi.
U tom kontekstu, Medojević se zalaže za aktivniju politiku Crne Gore prema EU i za jaču koordinaciju sa drugim zemljama u regionu. On veruje da bi Crna Gora trebala da se bori za svoje interese i da ne dozvoli da bude marginalizovana u procesu proširenja. Istovremeno, naglašava potrebu za unutrašnjim reformama kako bi se poboljšala situacija u zemlji i stvorili bolji uslovi za evropske integracije.
Pored toga, Medojević ističe važnost jačanja institucionalnih kapaciteta i vladavine prava kao ključnih faktora za napredak ka EU. On smatra da je neophodno stvoriti stabilan i funkcionalan politički sistem koji će biti sposoban da se suoči sa izazovima modernog društva, uključujući korupciju, političku nestabilnost i ekonomske probleme.
U svetlu ovih izazova, Medojević poziva na zajednički pristup svih političkih aktera u Crnoj Gori kako bi se osigurala budućnost zemlje u okviru EU. On veruje da je jedino zajedničkim naporima moguće prevazići prepreke i ostvariti ciljeve evropskih integracija.
Dok se situacija u vezi sa proširenjem EU i dalje razvija, važno je da Crna Gora ostane fokusirana na svoje ciljeve i ne izgubi iz vida svoje strateške interese. U tom smislu, Medojevićeva upozorenja i pozivi na akciju mogu poslužiti kao važan podsticaj za političke lidera u zemlji da preuzmu odgovornost za budućnost Crne Gore u evropskoj porodici naroda.
