Meksikanac Karlos, koji živi u Beogradu, ističe da se u Srbiji oseća kao kod kuće. Njegov šarm i spontanost učinili su ga poznatim licem u domaćoj javnosti, a on je ovde već deset godina. Karlos povremeno radi kao prevodilac i uživa u životu u Srbiji, koji se, kako kaže, značajno razlikuje od života u Meksiku.
Pre nego što je stigao u Srbiju, Karlos je živeo u Kanadi i Rusiji, ali tek u Beogradu je pronašao svoj pravi dom. Ono što ga je najviše osvojilo je srpski smisao za humor, koji ga podseća na njegovu domovinu. Karlos objašnjava da su šale i igra rečima slične u srpskom i španskom jeziku, a posebno ga je fascinirao bogatstvo slenga vezanog za pijenje. Dok je razgovarao sa prijateljima, otkrio je da Srbija ima brojne izraze za to kako se napiti, dok ih na španskom jeziku ima mnogo manje.
Prvi kulturološki šok doživeo je prilikom posete Banjaluci, gde je bio impresioniran ljubaznošću ljudi. Iako nije znao srpski, pomoć mu je pružila majka i njen sin, koji su se trudili da mu olakšaju situaciju. Ova iskustva su ga dodatno podstakla da se oseća dobrodošlo u Srbiji.
Jedna od stvari koju Karlos najviše voli u Srbiji je sloboda koju ima, koju ne može da uporedi sa Meksikom. Dok u Meksiku, kako kaže, postoji određena opasnost, u Srbiji može da se šeta ulicama bez straha, čak i kasno u noć. Oseća se sigurno i slobodno, što ističe kao veliku prednost života u Beogradu.
Međutim, Karlos se suočava sa izazovima kada je reč o hrani. Iako Beograd nudi razne restorane meksičke kuhinje, on smatra da to nije prava meksička hrana. Naglašava da su mnogi od tih obroka američka verzija meksičke kuhinje, koja ne može da se uporedi sa bogatstvom ukusa i raznovrsnošću jela koja se pripremaju u Meksiku.
Kada su u pitanju gradovi, Karlos je izrazio da mu se Novi Sad nije dopao onako kako je očekivao. Iako mnogi smatraju da je to najlepši grad u Srbiji, on je primetio da su ljudi u Novom Sadu zatvoreniji i manje otvoreni u poređenju sa Beogradom. Njegova iskustva su se promenila nakon nekoliko poseta, kada je uspeo da se upozna sa lokalnim ljudima i stvori nova prijateljstva.
Karlos je takođe otkrio da je, iako dolazi iz zemlje poznate po tekili, danas više voli rakiju. Priznaje da se navikao na to piće i da mu se dopada ukus. Kroz humoristične komentare, Karlos deli svoja iskustva o tome kako ga ljudi često nude rakijom, što ga je potpuno osvojilo.
Na kraju, ovaj simpatični Meksikanac zaključuje da se više oseća kao Srbin nego kao Meksikanac. Izrazio je zabrinutost da bi se, kada se vrati u Meksiko, mogao osećati kao turista. Ova izjava svedoči o dubokom emocionalnom povezivanju koje je razvio sa Srbijom i njenim ljudima tokom svog boravka ovde.
Karlos je primer kako kultura može da obogati život i kako otvorenost prema novim iskustvima može dovesti do dubokih veza sa ljudima i mestima. On je simbol zajedništva i razumevanja koje prevazilazi granice, pokazujući da ljubav prema jednoj zemlji može stvoriti snažne veze i prijateljstva.
