Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni su se dogovorili da je potrebno odložiti konačno glasanje članica Evropske unije o trgovinskom sporazumu sa grupom latinoameričkih zemalja poznatom kao Merkosur. Ovaj dogovor je objavljen u izveštaju agencije Rojters, koja se poziva na dva izvora upoznata sa stavovima ovih državnika. Odlaganje glasanja može ugroziti sporazum koji se pregovara već 25 godina.
Sporazum sa Merkosurom je od velikog značaja za Evropsku uniju jer bi predstavljao najznačajniji dogovor u pogledu carinskih ublažavanja. Njegovi zagovornici tvrde da bi ovim sporazumom EU mogla smanjiti zavisnost od Kine i ublažiti uticaje carina koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp. Ovaj trgovinski sporazum bi omogućio razmenu dobara između EU i Merkosura, što bi moglo doneti ekonomske benefite obema stranama.
U poslednje vreme, trgovinski odnosi između Evrope i Latinske Amerike postaju sve važniji, naročito u svetlu globalnih ekonomskih promena i previranja. EU nastoji da diversifikuje svoje trgovinske partnere, a sporazum sa Merkosurom predstavlja ključni korak u tom pravcu. Međutim, postoje i unutrašnji izazovi unutar same EU, gde se neki članice protive sporazumu iz raznih razloga, uključujući zabrinutosti oko zaštite životne sredine i poljoprivredne proizvodnje.
Zaštita domaće poljoprivrede je jedan od glavnih razloga zbog kojih su Makron i Meloni izrazili potrebu za odlaganjem glasanja. Francuska je, na primer, izrazila zabrinutost da bi jeftiniji proizvodi iz Južne Amerike mogli ugroziti njene poljoprivrednike. S druge strane, Italija takođe ima slične zabrinutosti, posebno u vezi sa vinogradima i maslinjacima koji su ključni za njenu ekonomiju.
S obzirom na sve veće napetosti u međunarodnoj trgovini i rastuće protekcionističke mere, odlaganje ovog glasanja može dodatno zakomplicirati situaciju. EU se suočava sa izazovima održavanja jedinstva među svojim članicama, a ovakvi sporovi mogu dovesti do daljih podela unutar zajednice.
Uz sve to, Makron i Meloni su naglasili da je važno pronaći ravnotežu između ekonomskih interesa i zaštite životne sredine. Ovaj aspekt je postao posebno važan u svetlu globalne borbe protiv klimatskih promena, gde se očekuje da sve zemlje preduzmu korake ka održivijim praksama. Njihov zajednički stav može poslužiti kao signal drugim članicama EU da je potrebno pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
Na kraju, odlaganje glasanja o sporazumu sa Merkosurom može dovesti do dodatnog pritiska na Evropsku komisiju da reši nesuglasice među članicama. Očekuje se da će se tokom narednih meseci održati niz sastanaka i pregovora kako bi se pokušalo pronaći zajedničko rešenje koje bi zadovoljilo sve strane, ali i omogućilo nastavak procesa integracije i trgovinske saradnje sa Latinskom Amerikom.
Ovaj sporazum, ukoliko bude usvojen, mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za ekonomiju Evropske unije, već i za geopolitičke odnose u globalnom kontekstu. Trgovinski putevi su se u poslednje vreme značajno promenili, a EU se trudi da se prilagodi tim promenama i osigura svoju poziciju na globalnoj sceni. Na taj način, budućnost ovog sporazuma i dalje ostaje neizvjesna, ali sa jasnim znakom da će EU nastaviti da teži ka jačanju trgovinskih odnosa sa ključnim partnerima.
