Spomenik Pavlu Đurišiću, četničkom komandantu, otkriven je danas u selu Gornje Zaostro kod Berana, ali su ga meštani uklonili oko 14 sati i premestili u obližnju crkvu. Otkrivanje spomenika predvodio je mitropolit budimljansko-nikšićki Srpske pravoslavne crkve, Metodije, koji je poručio da će spomenik biti postavljen u crkvi kao simbol poštovanja prema Đurišiću i njegovim vojnicima.
Metodije je istakao značaj Đurišića za Berane, rekavši da je „njemu Berane sve dalo“ i da je on bio ključna figura u oslobađanju ovog kraja. Tokom liturgije, koju je služio u Hramu Svete Mati Paraskeve u Gornjem Zaostru, naglasio je da će spomenik ostati u crkvi, ukoliko je potrebno, i pozvao na zajedništvo među ljudima koji ga poštuju.
S druge strane, četnički vojvoda Miodrag Gigo Božović podelio je svoje iskustvo o postavljanju spomenika. On je rekao da su došli u ranim jutarnjim satima, verujući da spomenik nije pod zaštitom, i da je bilo više od stotinu njih koji su se okupili da ga podrže. Božović je kritikovao one koji su protiv postavljanja spomenika, nazivajući ih „komunistima i Titovim pionirima“, i naglasio da su oni koji poštuju Đurišića naslednici Jugoslovenske kraljevske vojske.
Policija je juče uhapsila Vujadina Dobrašinovića zbog podizanja spomenika, zbog čega je protiv njega podneta krivična prijava za povredu i nedozvoljeno podizanje spomen obeležja. Dobrašinović je spomenik postavio na svom zemljištu, ali je policija smatrala da je to delo nezakonito. Nakon saslušanja u tužilaštvu, određeno mu je zadržavanje do 72 sata.
U Beranama se takođe održava sabor poštovalaca četničkog pokreta, što dodatno komplikuje situaciju oko spomenika. Uklanjanje spomenika planirano je do 15 sati, a događaji u vezi sa ovim slučajem izazivaju veliku pažnju javnosti.
Ova situacija nije jedinstvena, već odražava širu sliku u društvu o podelama i različitim interpretacijama istorije. Mnogi se osećaju emotivno povezani sa likovima poput Đurišića, dok drugi smatraju da je podizanje spomenika kontroverzno i neprimereno, s obzirom na istorijske okolnosti Drugog svetskog rata i ulogu koju su četnici imali u tom periodu.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje o tome kako se sećanje na prošlost oblikuje kroz spomenike i kako različite grupe u društvu tumače te simbole. Spomenici kao što je ovaj postavljaju izazov za zajednice koje se bore sa nasleđem konflikata iz prošlosti, istovremeno pozivajući na dijalog i razumevanje među različitim stranama.
Uprkos kontroverzama, Metodije je naglasio da je najvažnije da ljudi ostanu „saborni i zajedno“. Njegova izjava o neprekidnom poštovanju prema vojnicima koji su se borili za srpski narod pokazuje koliko su ovakvi simboli snažno ukorenjeni u kolektivnom pamćenju zajednice.
U ovakvim situacijama, važno je imati na umu da se sećanje i identitet često prepliću, a spomenici postaju mesta sukoba između različitih narativa. Kako se društvo razvija i menjaju se vrednosti, postavlja se pitanje kako će se buduće generacije odnositi prema ovakvim simbolima i kakvu će poruku oni nositi sa sobom.
Uklanjanje spomenika u Gornjem Zaostru može biti samo jedan od mnogih koraka u procesu suočavanja sa složenom istorijom Balkana, gde su se različiti narativi često sudarali, ostavljajući duboke ožiljke u društvu.
