Gradonačelnik Novog Sada, Žarko Mićin, reagovao je na nedavne tvrdnje političarke Marinike Tepić, koje se tiču porodice Miloša Vučevića, lidera Srpske napredne stranke. U svom obraćanju na društvenoj mreži X, Mićin je kritikovao Tepić, optužujući je da prelazi „crvenu liniju“ uvlačenjem ličnog života i porodice političkih protivnika u javne političke obračune.
Mićin je naglasio da je spominjanje Vučevićevih dece u ovom kontekstu sramno i nemoralno, podsećajući da su navodi o njihovom prisustvu u Minhenu netačni. On je istakao da je ovo samo još jedan u nizu „senzacionalnih konstrukcija“ koje su se ranije pojavile u političkoj areni, a koje su završavale bez dokaza i posledica za one koji ih šire. Mićin je podsetio na prethodne optužbe koje su se ispostavile kao lažne, poput tvrdnji o „kookama u Moroviću“ i upozorenjima o eksploziji crpne stanice, koje su se takođe pokazale kao izmišljotine.
U svojoj izjavi, gradonačelnik je takođe rekao da ne vidi ništa sporno u letovima avionom sa prijateljima, implicirajući da su takve aktivnosti normalne i da ne bi trebale biti predmet kritike. „Marinika od leta avionom pravi izmišljenu konstrukciju kao i mnogo puta do sada“, napisao je Mićin, dodajući da očigledno smeta što Vučević govori istinu.
Mićin je takođe uporedio Vučevićevu karijeru s onom njegovog političkog protivnika, Dragana Đilasa, sugerišući da Vučević nije stekao bogatstvo na račun svoje političke funkcije, već se aktivno bori za poboljšanje kvalitet života u Srbiji. Ove reči dodatno naglašavaju razliku između njih dvojice u pristupu politici i ličnom bogatstvu.
Marinika Tepić, koja je poznata po kritikama vladajuće stranke, često koristi medijske nastupe kako bi iznela svoje stavove i kritikovala aktuelnu vlast. Njene tvrdnje su često praćene kontroverzama, a Mićinove reakcije ukazuju na napetosti koje postoje unutar srpske političke sfere. Ovaj incident dodatno osvetljava kako se politički diskurs u Srbiji razvija, često prelazeći granice ličnih napada i uvlačenja porodica političkih protivnika u javne rasprave.
Ovaj sukob između Mićina i Tepić može se posmatrati kao deo šireg fenomena u političkom životu Srbije, gde se često koriste lične uvrede i napadi kako bi se skrenula pažnja s bitnijih tema. Kritičari ovakvog načina vođenja politike smatraju da to vodi ka polarizaciji javnog mnjenja i smanjenju poverenja građana u institucije. Sa druge strane, pristalice ovakvih strategija veruju da je to neophodno u borbi protiv korupcije i nepravde.
U vremenu kada je politička scena u Srbiji sve napetija, ovakvi incidenti postaju sve učestaliji. Iako su optužbe i odgovori često praćeni snažnim emocijama, važno je postaviti pitanje koliko su ovakvi sukobi produktivni za društvo u celini. Da li se stvarno bave suštinskim problemima ili su više fokusirani na lične sukobe i političku borbu?
U zaključku, Mićinova reakcija na Tepićine navode otvara važna pitanja o granicama političkog diskursa i etici u politici. U svetu gde se informacije brzo šire, a javna percepcija može biti oblikovana na osnovu senzacionalizma, važno je postaviti temelje za zdravu političku debatu, koja će se fokusirati na konkretne probleme i rešenja, a ne na lične napade i konstrukcije.
