U petak, 10. oktobra 2023. godine, u 15 časova, ispred vojnog objekta u Morinju biće održan protesni skup organizovan od strane Udruženja boraca ratova 1990. Crne Gore, Miholjskog zbora, uz podršku Srpskog nacionalnog sveta, Matice Boke i drugih patriotskih organizacija. Ovaj događaj se organizuje kao odgovor na postavljanje spomen-ploče koja se smatra sramotnom, na kojoj piše o „velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku tokom devedesetih“.
Miholjski zbor je pozvao sve svoje članove i građane da se pridruže protestu, naglašavajući važnost očuvanja dostojanstva srpskog naroda i sećanja na njegove junake. Organizatori su istakli da će na protestu prisustvovati i porodice stradalih boraca, kao i prijatelji i saborci iz različitih gradova. Njihova poruka je jasna: ne smemo da se stidimo svojih predaka i moramo pokazati jedinstvo u odbrani svojih svetinja.
Na protestu će takođe biti izraženo nezadovoljstvo zbog aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori, gde se, prema rečima organizatora, proganjaju srpski duhovni vođe i ugrožava prava Srba. Miholjski zbor poručuje da je njihova dužnost da se bore za pravdu i očuvanje svojih prava, pozivajući sve da se pridruže borbi protiv onoga što smatraju nepravdom.
Ogorčenje među borcima dodatno je pojačano dolaskom hrvatskog diplomata Gordana Grlića Radmana, koji je zajedno sa Ervinom Ibrahimovićem položio venac i zapalio sveće ispod spomen-ploče koja se nalazi na zidu nekadašnjeg logora u Morinju. Ova ploča, postavljena 10. oktobra 2022. godine, obeležava logor u kojem je bilo zatvoreno 292 osobe iz dubrovačke regije tokom ratnih sukoba. Međutim, ni jedan od zatvorenika nije ubijen niti povređen, što dodatno komplikuje situaciju i izaziva osećaj nepravde među srpskom populacijom.
Postavljanje ploče je izazvalo brojne kontroverze, a Uprava za inspekcijske poslove je nekoliko puta pokušavala da je ukloni. Inspektor zadužen za kulturna dobra je konstatovao da ne postoji potrebna dokumentacija za postavljanje takvog spomen-obilježja. U zapisniku je navedeno da je postavljanje ploče nezakonito, ali je, uprkos tome, ploča i dalje ostala na svom mestu, čuvana od strane pripadnika Vojske Crne Gore.
Ova situacija ukazuje na širi problem odnosa između Srba i Hrvata u regionu, gde se prošlost često koristi kao sredstvo političkog pritiska. Srpska zajednica u Crnoj Gori se oseća marginalizovanom i progonjenom, dok se istovremeno suočava sa sve većim pritiscima na svoja prava i identitet.
Protest u Morinju se može smatrati simboličkim činom otpora prema onome što mnogi Srbi vide kao nepravedno tretiranje njihove istorije i kulture. Organizatori su pozvali sve koji se osećaju pogođeni ovom situacijom da dođu i uzmu učešće u skupu, naglašavajući da je važno da se čuje njihov glas i da se bore za svoja prava.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se odnosi između Srba i Hrvata moraju graditi na temelju razumevanja i pomirenja, a ne na sukobima i podelama. U tom kontekstu, protesni skup u Morinju predstavlja priliku za dijalog, kao i za izražavanje nezadovoljstva i borbu za pravdu.
Protest će, bez sumnje, privući pažnju medija i javnosti, a njegovi učesnici će imati priliku da iskažu svoja osećanja prema ovom kontroverznom pitanju. Očekuje se da će se na skupu čuti različita mišljenja o ulozi spomen-ploče, njenoj legalnosti i značaju za srpsku zajednicu u Crnoj Gori.
U svetlu ovih dešavanja, važno je nastaviti razgovor o pravima Srba u Crnoj Gori, kao i o načinima na koje se može raditi na pomirenju i razumevanju među različitim narodima u regionu.
