Milan Zeković počinio je jedan od najmonstruoznijih zločina u regionu kada je ubio petočlanu porodicu Roganović u Herceg Novom na novogodišnju noć 31. decembra 2005. godine. Ovaj strašan zločin, koji se dogodio u prazničnoj atmosferi, izvršen je pištoljem i nožem, a motiv su bili navodni sporovi oko zemljišta. Zeković je najpre ubio Slavoljuba Roganovića, a zatim njegovu suprugu Slavku i njihovu decu – Marka (7), Srđana (10) i Željka (12).
Te kobne noći, Roganovići su se okupili u svom domu, dok se Slavka pripremala za doček Nove godine. Zeković je, kako su preneli mediji, pozvao Slavoljuba da mu pomogne u kući oko popravke vodovoda, što je očigledno bio mamac za njegovo ubistvo. Nakon što je ubio Slavoljuba, Zeković je nastavio s krvoprolićem. Slavka je bila u kuhinji, dok su dečaci igrali u kući. Nažalost, niko od njih nije bio svestan onoga što se sprema.
Autopsija obavljena u risanskoj bolnici pokazala je da su se deca borila za život do samog kraja. Na telu najmlađeg Željka pronađeno je čak 27 uboda nožem, dok su neki od dečaka pokušavali da pobegnu. Milan je prvo pucao u njih, a zatim ih je dokrajčio nožem. Njegovo hladnokrvno priznanje na suđenju otkrilo je brutalnost njegovog dela, kada je izjavio: „Samo se sećam da sam presekao vrat Marku, a Srđana sam udario po glavi i polomio nož.“
Zeković je tvrdio da je mislio da Roganovići planiraju da ga ubiju, što je, prema njegovim rečima, bio motiv za ovaj stravičan zločin. Tela porodice Roganović pronašli su njihovi rođaci koji su alarmirali policiju. Njihova sestra Senka i njen sin Zoran postali su sumnjičavi kada se Slavka nije javljala na telefon. Nakon provale u kuću, zatekli su jeziv prizor.
Milan Zeković, koji se doselio iz Zemuna, bio je komšija porodice Roganović. Njegova majka, koja je preminula nedugo pre zločina, bila je u sukobu sa Roganovićima zbog spora oko zemljišta. Poznat po problematičnom ponašanju, Zeković je na suđenju priznao i još jedno ubistvo iz 2001. godine, što dodatno oslikava njegovu monstruoznost.
Nakon zločina, Zeković je pobegao u Srbiju, ali je ubrzo uhapšen kod Gornjeg Milanovca. Njegova povreda ruke izazvala je sumnju kod lokalnog stanovništva, što je dovelo do njegovog hapšenja. Pri hapšenju nije pružao otpor. Osuđen je za svirepo i podmuklo ubistvo i trenutno se nalazi na lečenju u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Srbiji.
Ova tragedija ostavila je dubok trag na zajednicu Herceg Novog i izazvala je šok i nevericu među građanima. Porodica Roganović, koja je bila poznata i cenjena u svom okruženju, izgubila je svoje članove na brutalan način, a zločinac, koji je bio komšija, postao je simbol zla. U društvu je pokrenuta debata o bezbednosti i zaštiti porodica, kao i o načinima prevencije sličnih tragedija u budućnosti.
Ovaj slučaj je takođe otvorio pitanja o mentalnom zdravlju, jer je Zeković pokazivao znake ozbiljnih problema. Njegovo ponašanje, kao i motivi za zločin, ukazuju na potrebu za boljim sistemom podrške za osobe koje prolaze kroz lične krize. Takođe, važno je da društvo ne zaboravi na žrtve, kao i na njihov život i doprinos zajednici, koji su tragično prekinuti.
Milan Zeković je tako postao sinonim za jedno od najstrašnijih poglavlja u kriminalističkoj istoriji Crne Gore, a sećanje na porodicu Roganović ostaje večno u srcima onih koji su ih poznavali.
