NAJAVLjENA izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu, opštini Zeta, izazvala je velike tenzije među vlastima u Podgorici, koje predvodi „avgustovska“ većina na državnom nivou. Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije (DNP), izjavio je na konferenciji za novinare da će u slučaju izgradnje kolektora tražiti od svojih odbornika da napuste lokalnu vlast u Podgorici, dok to neće učiniti sa svojim ministrom u Vladi Milojka Spajića. Knežević je naglasio da ne vidi razlog za napuštanje vlasti na državnom nivou, gde njihova stranka ostvaruje značajan uticaj.
Bez odbornika DNP, vlast u Podgorici ne može opstati, jer trenutno imaju 31 od potrebnih 30 predstavnika. U ovom kontekstu, neizvesno je šta bi se desilo ako vlast u Podgorici padne, pogotovo nakon što su nedavno vlast i opozicija dogovorili da se svi lokalni izbori održe u jednom danu 2027. godine. Ključna odluka o lokaciji budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda doneta je u skladu sa obavezama koje Crna Gora ima u pregovorima za pristupanje EU, posebno u oblasti zaštite životne sredine (Poglavlje 27). Ipak, meštani Botuna i ostatka Zete smatraju da ova odluka ne donosi koristi za njih.
Predsednik Opštine Mihailo Asanović, zajedno sa Kneževićem, podneli su krivičnu prijavu protiv direktora Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), Milana Gazdića, zbog propusta u sanaciji crvenog mulja u bazenu Kombinata aluminijuma. Asanović tvrdi da je Gazdić počinio više krivičnih dela i zloupotrebio službeni položaj. Agencija je dala saglasnost na elaborat procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje kolektora u industrijskoj zoni Kombinata aluminijuma, ali je Asanović naveo da je EPA dužna da u roku od dve godine pribavi dozvolu za rekonstrukciju bazena crvenog mulja KAP-a.
Sekretarka za uređenje prostora, zaštitu životne sredine i saobraćaja, Jelena Aligrudić, istakla je da nisu dobili potrebnu dokumentaciju za finansiranje projekta od Svetske banke, kao ni sve relevantne dokumente. Na pitanje o ponudi gradonačelnika Podgorice, Saše Mujovića, za sanaciju bazena crvenog mulja, Knežević je rekao da ima osećaj da je Mujović „spavao pored bazena“ kada je davao tu izjavu, naglašavajući da je saniranje bazena bila obaveza države.
Milan Knežević je osudio nestručnost komisija i neodgovarajuće ponašanje prema građanima Botuna, nazivajući ekologe „svaštolozima“ i „građanskim tajkunima interesdžijama“ koji su spremni da žrtvuju 16 hiljada meštana Botuna. On je dodao da se čini da neki žele da isključe uticaj KAP-a sa planiranim kolektorom, pitajući se da li je kolektor zamišljen kao dron. Knežević je takođe izneo tvrdnju da je EPA skrivala elaborat procene uticaja rekonstrukcije bazena crvenog mulja na životnu sredinu i upozorio na neprijatne mirise koji se šire tokom kompostiranja materijala Botunom.
Na kraju, Knežević je naglasio da će se DNP boriti za pravo na zdravu životnu sredinu i najavio predstojeće skupove koji će pokazati odlučnost i masovnost građana Zete. Ova situacija pokazuje složenu dinamiku između lokalnih i državnih vlasti, kao i izazove sa kojima se suočavaju meštani Botuna, koji strahuju od potencijalno štetnih posledica izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se vlasti nositi sa zahtevima građana i da li će biti moguće pronaći održivo rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
