Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, nedavno je najavio da će u narednih 15 do 20 dana objaviti dokument koji će biti ključan za opstanak Milojka Spajića na poziciji premijera. Knežević je izneo oštru kritiku na račun aktuelne crnogorske vlade, posebno nakon što su predstavnici Crne Gore prisustvovali obeležavanju godišnjice vojno-policijske akcije Oluja u Kninu. On smatra da je to neprimereno i sramotno, te da se radi o etničkom čišćenju koje je prouzrokovalo stradanje mnogih Srba.
Knežević je istakao da njegova partija ima između 13 i 15 odsto podrške i da nijedna vlada ne može biti formirana bez njih. Ocenio je da vlada ima problema s njim i da se boje istine koju namerava da iznese. Prema njegovim rečima, ukoliko Crna Gora želi da se ponaša kao demokratska država, nakon objavljivanja dokumenta Spajić ne bi mogao ostati na mestu premijera. On je najavio da će čekati pravi trenutak za objavljivanje dokumenata, koji bi mogli uticati na glasanje o ustavnim promenama.
Knežević je ukazao na to da rekonstrukcija vlade nije obavestila DNP-u, što, kako je rekao, pokazuje koliko se cene ljudi koje je predložio. Takođe, najavio je da će pokrenuti interpelaciju o radu Ministarstva vanjskih poslova i ministra Ervina Ibrahimovića, ističući potrebu za 27 potpisa kako bi interpelacija bila pokrenuta. U tom smislu, DNP će se obratiti svim poslaničkim klubovima i dosadašnjim koalicionim partnerima.
U svom izlaganju, Knežević je izrazio osećaj stida zbog odluka koje donosi aktuelna vlast. On je naglasio da je 2020. godine došlo do promene vlasti, ali da je nova vlada nastavila sa spoljnom politikom koja je, po njegovom mišljenju, agresivnija i pokvarenija nego do tada. Osudio je odluku o slanju predstavnika Crne Gore na obeležavanje Oluje, ukazujući na to da se time veliča zločin i etničko čišćenje.
Knežević je podsetio na stradanje Srba tokom akcije Oluja, kada je proterano više od 250.000 ljudi, a mnoge žrtve su i dalje bez svojih grobova. On je istakao emotivne ispovesti preživelih koji su izgubili svoje najmilije, naglašavajući da bi svaka osoba, bez obzira na nacionalnost, trebalo da oseća tugu zbog tih stradanja. Prema njegovim rečima, 75% građana Crne Gore je protiv toga da njihovi predstavnici prisustvuju proslavi koja se kosi sa istorijskom istinom.
Knežević je bio oštar u kritikama na račun vlade, govoreći o nacionalnom ponižavanju Crne Gore i o tome kako se međunarodna politika vodi pod pritiskom stranih faktora. On je ukazao na to da se Crna Gora nepravedno ponaša prema sopstvenom narodu, a posebno prema Srbima, za koje smatra da su često žrtve političkih odluka.
Takođe, naveo je i da ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović, zajedno sa drugim političarima, ne sme da vređa 33% Srba u Crnoj Gori i da ih deli od Srbije i Republike Srpske. Knežević je naglasio da su litije i građani bili ključni u borbi za promene u Crnoj Gori, ali da su i Srbija i Aleksandar Vučić imali svoju ulogu u tim promenama.
Osvrćući se na događaje iz 2020. godine, Knežević je podsetio da su određene ideje o separatizmu i stvaranju pravoslavne crkve bile prisutne, ali je istakao da je jedinstvo i dalje ključno. On je pozvao na poštovanje i očuvanje srpske crkve i naroda, naglašavajući da je potrebno da se svi bore za zajedničke interese.
Na kraju, Knežević je ukazao na to da aktuelna vlast mora preuzeti odgovornost za svoje postupke i da se ne može bez posledica ponašati prema istorijskim istinama i nacionalnim interesima. On je istakao da je potrebno da se Crna Gora vrati svojim korenima i da se bori za pravedno mesto u međunarodnoj zajednici, bez obzira na pritiske koji dolaze iz inostranstva.
