Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je nedavno pozvao Skupštinu da bez odlaganja stavi na dnevni red donošenje Zakona o rehabilitaciji i obeštećenju političkih zatvorenika, koji su prošli kroz mučenja i nepravdu na Golom otoku, Svetom Grguru i drugim zatvorima. Ovaj zakon je od suštinskog značaja za priznavanje i ispravljanje istorijskih nepravdi prema onima koji su nepravedno stradali tokom perioda političkih progona između 1948. i 1956. godine. Prema dostupnim podacima, u ovom periodu je zatvoreno najmanje 16.101 osoba, od čega je 3.390 bilo iz Crne Gore, što čini 21,5% od ukupnog broja zatvorenika.
Milatović je naglasio da Crna Gora ostaje jedina zemlja u regionu koja još nije usvojila pravno obavezujući akt za rehabilitaciju i obeštećenje političkih zatvorenika. Njegova izjava dolazi u trenutku kada su zakazane dve vanredne sednice Skupštine za 2. februar, na kojima predlog nije uvršten u dnevni red. „Ako neko misli da ovaj zakon nije prioritet, neka to jasno kaže građanima i porodicama žrtava. Vremena za čekanje nema“, rekao je Milatović, ukazujući na to da je ovo pitanje ljudskog dostojanstva i pravde.
Inicijativa o donošenju zakona podneta je još 26. februara prošle godine i dobila je podršku od porodica golootočana, kao i mnogih predsednika opština. Ovo ukazuje na široku podršku u društvu za ispravku istorijskih nepravdi i priznanje patnji koje su pretrpeli politički zatvorenici.
Pored donošenja zakona, porodice 35 stradalih golootočana su zatražile od Milatovića da razmotri mogućnost prenosa posmrtnih ostataka logoraša koji su umrli na Golom otoku. Naime, prema evidenciji Hrvatske, na grobljima u Rijeci sahranjeno je 14, u Zagrebu 12, a na Golom otoku devetoro logoraša. Ovaj zahtev podseća na potrebu za dostojanstvenim obeležavanjem i sahranom onih koji su pretrpeli nepravdu.
Inicijativa se odnosi na osobe koje su zatvorene bez pravičnog suđenja i adekvatnih dokaza, često na osnovu administrativnih odluka. Ove osobe su bile izložene nehumanim uslovima tokom političkih progona, zbog navodne podrške Rezoluciji Informbiroa. Donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju predstavlja moralnu odgovornost države da prizna i ispravi nepravde prema onima koji su pretrpeli zbog svojih političkih uverenja.
U tekstu inicijative se naglašava da je neophodno suočiti se s prošlošću i ispraviti istorijske nepravde, te doneti zakon o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika. Jedini zvanični akt koji je do sada donet u Crnoj Gori u vezi sa ovim pitanjem jeste Deklaracija o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti, koja je usvojena 16. januara 1992. godine.
Milatović je istakao da je potrebno da zakonodavstvo bude jače od straha i ćutanja, i da se mora raditi na izgradnji društva u kojem će pravda biti dostupna svima. Ovaj pristup bi omogućio Crnoj Gori da se pridruži zemljama u regionu koje su već preduzele korake ka suočavanju s prošlošću i zaštiti ljudskih prava.
S obzirom na istorijsku težinu pitanja i široku podršku građana, donošenje ovog zakona ne bi imalo samo pravne, već i duboke moralne implikacije. To bi predstavljalo važan korak ka vraćanju dostojanstva onima koji su pretrpeli nepravdu, ali i signal da se Crna Gora okreće ka boljoj budućnosti, u kojoj se poštuju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.
