Crnogorski predsednik Jakov Milatović je danas zatražio hitno uklanjanje spomenika Pavlu Đurišiću, komandantu četničkog pokreta, koji je postavljen kod Berana. Ovaj čin izazvao je brzu reakciju ministra spoljnih poslova Ervina Ibrahimovića, koji je i lider Bošnjačke stranke, kao i Ministarstva kulture i Bošnjačkog nacionalnog veća. Milatović je putem društvenih mreža izrazio svoje nezadovoljstvo postavljanjem spomenika, ističući da je Đurišić bio ratni zločinac i simbol fašističke kolaboracije.
Milatović je naglasio da podizanje spomenika nekome ko je bio umešan u masovne zločine nad civilima predstavlja direktan pokušaj rehabilitacije ideologije koja je protivna antifašističkim vrednostima Crne Gore. On je pozvao nadležne institucije da odmah preduzmu sve zakonske mere, utvrde odgovornost i bez odlaganja uklone ovaj spomenik. „Antifašizam nije samo istorijska činjenica – on je živo i važeće opredeljenje Crne Gore, jasno utemeljeno u Ustavu i zakonima“, napisao je Milatović.
Milatovićov zahtev za uklanjanjem spomenika dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori vodi debata o nasleđu Drugog svetskog rata i različitim interpretacijama istorije. U tom kontekstu, postavljanje spomenika Pavlu Đurišiću, koji se često povezuje sa kontroverzama oko četničkog pokreta, dodatno je podiglo tenzije u društvu. Milatović je naglasio da je potrebno da Crna Gora pokaže doslednost u odbrani svojih temeljnih antifašističkih vrednosti, što podrazumeva i odgovarajući odgovor na ovakve provokacije.
Reakcije na postavljanje spomenika bile su brze i burne. Ervin Ibrahimović je, kao ministar spoljnih poslova, istakao da je postavljanje spomenika u suprotnosti sa vrednostima koje promoviše njegova stranka i da se mora raditi na očuvanju mira i suživota među svim narodima u Crnoj Gori. Ministarstvo kulture je takođe izrazilo zabrinutost zbog ovog poteza, naglašavajući da je kulturno nasleđe Crne Gore bogato i raznoliko, te da bi svi oblici glorifikacije ratnih zločinaca trebali biti izbegavani.
Bošnjačko nacionalno veće je izrazilo slične stavove, ukazujući na to da postavljanje spomenika osobama koje su bile umešane u zločine protiv čovečnosti može dovesti do daljeg razdvajanja među narodima u Crnoj Gori. Ova situacija je dodatno osvetlila postojeće tenzije između različitih etničkih i verskih zajednica u zemlji, koje se često nalaze na suprotnim stranama kada je reč o istorijskim narativima.
S obzirom na sve navedeno, postavljanje spomenika Pavlu Đurišiću izaziva pitanje o tome kako se Crna Gora suočava sa sopstvenom prošlošću. Mnogi analitičari smatraju da je važno da se istorijski narativi preispitaju i da se izbegne glorifikacija figura koje su umesto pomirenja, često simbolizovale sukobe i podelu. Milatović je u svom obraćanju istakao da je važno da Crna Gora ostane dosledna svojim antifašističkim vrednostima i da se u budućnosti izbegavaju slične situacije.
U ovom trenutku, važno je da se svi uključeni akteri pozabave ovom temom ozbiljno i odgovorno. Uklanjanje spomenika može biti prvi korak ka pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti, ali to takođe zahteva širu društvenu diskusiju o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti. Crna Gora, kao multietnička zajednica, mora pronaći načine da izgradi mostove među različitim grupama, umesto da se vraća u prošlost koja je često bila obeležena sukobima i nesporazumima.
Ukratko, situacija oko spomenika Pavlu Đurišiću je više od jednostavnog pitanja postavljanja spomenika; ona je simbol dubljih podela u društvu i poziv na akciju za sve one koji se zalažu za pomirenje i zajedničku budućnost Crne Gore.
