Milivojević kaže da Srbija ima principijelan stav o Ukrajini i naglašava da je geopolitika ključna u proširenju Evropske unije (EU). On ističe da su Ukrajina i Moldavija favorizovane u ovom procesu uprkos neispunjenim standardima koje su druge zemlje morale da zadovolje. Prema njegovim rečima, odlaganjem odluke o otvaranju pregovaračkog Klastera 3, EU je poslala jasnu poruku da će uslovljavanje Srbije nastaviti, posebno u vezi sa situacijom u Ukrajini. Milivojević naglašava da Srbija ne planira da menja svoj međunarodni položaj i spoljnu politiku, već ostaje dosledna svojim ranijim pozicijama.
On ukazuje na pritiske EU da Srbija izmeni svoju spoljnu politiku zbog prioriteta koje trenutno postavlja EU. Srbija, po njegovom mišljenju, jasno pokazuje da će ostati vojno neutralna i da će zadržati komunikaciju sa svim stranama. Milivojević naglašava da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, te se protivi ratu, zagovarajući mirna rešenja i racionalnu politiku.
Kada je reč o ispunjavanju uslova za članstvo u EU, poput vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, Milivojević smatra da to nije suštinska tema. On veruje da je prava tema trenutna situacija u Ukrajini, a da EU koristi pregovarački okvir kao opravdanje da bi odložila napredak Srbije. Podseća da su poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i slobodu medija, uslovljena napretkom u poglavlju 35, koje se bavi pitanjem Kosova i Metohije.
Milivojević beleži da trenutna politika EU prema Srbiji deluje kao strategija iscrpljivanja, koja može dovesti do promene identiteta Srbije i njenih nacionalnih interesa. Odgovarajući na pitanje o strategiji EU prema Zapadnom Balkanu, on ukazuje na to da su favoriti za prijem u EU postali Ukrajina i Moldavija, što pokazuje da je geopolitika prioritet, a ne poštovanje standarda i normi.
On navodi da se očekivanja od Srbije ne primenjuju na druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim problemima, poput Ukrajine koja je u ratu i Moldavije koja ne kontroliše deo svoje teritorije. Milivojević smatra da je trenutni fokus EU na geopolitiku, a ne na principijelne standarde koji su važili za druge države.
S obzirom na to da Srbija prvi put neće imati svog predstavnika na Samitu EU u Briselu, Milivojević tvrdi da je to poruka da Srbija ne prihvata pritiske i da ne namerava da odustane od svojih nacionalnih interesa. On objašnjava da prisustvo Srbije na Samitu ne bi imalo smisla, jer su odluke već donete, a Srbija bi bila izložena dodatnim pritiscima.
Milivojević insistira na tome da Srbija ne treba da odustane od svojih interesa i da je važno da jasno komunicira svoju nepristajanje na uslovljavanje koje je u suprotnosti sa njenim državnim i nacionalnim interesima. Njegova analiza ukazuje na to da trenutni odnos EU prema Srbiji nije zasnovan na principima, već na geopolitici koja dominira u procesima proširenja.
U zaključku, Milivojević naglašava da Srbija treba da ostane dosledna svojim principima i da se ne povuče pod pritiskom, već da nastavi da se zalaže za svoje nacionalne interese. U svetlu trenutne situacije, Srbija teži da održi svoj suverenitet i vojnu neutralnost, dok se suočava sa izazovima koje postavlja međunarodna politika i EU. Geopolitika takođe utiče na proces evropskih integracija, a Srbija ostaje čvrsta u svom stavu, ne želeći da se uklopi u okvire koji bi mogli ugroziti njenu nezavisnost.
