Đukanović se pominje u fajlovima koje je objavilo američko Ministarstvo pravde, a koji su povezani sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom. Ovi fajlovi otkrivaju prepiske između Epstajna i slovačkog političara Miroslava Lajčaka, u kojima se spominje i crnogorski predsednik.
U jednoj od poruka, Lajčak navodi da Đukanović „očekuje našu posetu“, što ukazuje na određeni nivo komunikacije između crnogorskog lidera i Epstajna. Epstajn, s druge strane, odgovara Lajčaku sa sugestijom da „možda bi trebalo da omogućimo utočište za Donalda“, aludirajući na Donalda Trampa, bivšeg predsednika SAD. Lajčak zatim dodaje da je „Donaldu slaba tačka Crna Gora“, što implicira da Tramp ima poseban interes za ovu zemlju.
U prepisci, Epstajn se takođe osvrće na bivšeg advokata Donalda Trampa, Majkla Koena, i bivšeg savetnika Pola Manaforta, nazvavši ih „obojicom krivima“ i označavajući to kao „početak kraja“. Ove reči sugerišu da Epstajn ima određene informacije ili uvide u pravne probleme koje su ovi ljudi imali, što dodatno komplikuje situaciju.
Epstajn i Lajčak su razmenjivali i linkove sa vestima, a posebno je zabeleženo da je Epstajn poslao Lajčaku članak iz „Njujork posta“ koji se bavio Crnom Gorom, kao i sliku prelepog Kotora. Lajčak mu je odgovorio sa „Rekao sam ti da je Crna Gora sjajna“, što može ukazivati na to da su dvojica političara imali zajedničke interese u vezi sa ovom zemljom.
Interesantno je da se Epstajn, tokom komunikacije, raspitivao o tome da li je Đukanović predsednik ili premijer, a Lajčak mu je potvrdio da je Đukanović predsednik. Ove informacije su razmenjivane između 21. augusta i 21. septembra 2018. godine, što se poklapa sa vremenom kada je Crna Gora bila u procesu jačanja svojih međunarodnih odnosa i integracije u NATO.
Miroslav Lajčak, koji je bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i ministar spoljnih poslova Slovačke, ima značajnu političku karijeru. Njegova uloga kao specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograd–Priština dodatno ukazuje na njegovu važnost u regionalnoj politici. Takođe, Lajčak je bio izaslanik EU za sprovođenje referenduma o nezavisnosti Crne Gore, što ga čini ključnim igračem u političkim previranjima u regionu.
Ove informacije izazivaju zabrinutost u Crnoj Gori i među njenim građanima, s obzirom na to da je Đukanović na vlasti već više od tri decenije, i mnogi ga smatraju kontroverznim liderom. Njegova umreženost sa osobama poput Epstajna može izazvati dodatne sumnje u njegovu političku agendu i integritet.
U svetlu ovih otkrića, postavlja se pitanje kako će se crnogorska vlada i Đukanović suočiti sa ovim informacijama. Da li će se održati transparentnost i otvorenost u vezi sa ovim pitanjima ili će pokušati da ih umanje? Takođe, kako će ova situacija uticati na međunarodne odnose Crne Gore, posebno sa SAD i EU?
Ova prepiska postavlja ozbiljna pitanja o politici, moći i uticaju pojedinaca u međunarodnim odnosima. U vreme kada se svet suočava sa brojnim izazovima, od ekonomskih kriza do političkih tenzija, važnost transparentnosti i odgovornosti vlasti nikada nije bila veća. Građani Crne Gore očekuju odgovore i akcije koje će ih zaštititi od potencijalnih skandala i korupcije na visokom nivou.
