Priveden je 7. novembra zbog narušavanja javnog reda i mira blokiranjem prilaza zgradi Opštine u Žablju. Ovaj incident je izazvao brojne reakcije i postavio pitanje o pravu na protest i načinu na koji se takvi izrazi nezadovoljstva mogu manifestovati.
Autobus i minibus bili su zaplenjeni zbog tehničkih razloga i upotrebe na protestu. Ova odluka policije izazvala je dodatne tenzije između vlasti i prevoznika, koji se suočavaju sa sve težim uslovima poslovanja. Milomir Jaćimović, autoprevoznik iz Đurđeva, najavio je da će od 10. novembra započeti štrajk glađu ispred zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, zahtevajući da mu budu vraćeni autobusi za prevoz putnika.
Jaćimović je priveden zbog blokiranja prilaza Opštini u Žablju, koristeći jedan od svojih autobusa. Ovaj potez je bio način njegovog protesta protiv oduzimanja vozila, što je dodatno otežalo njegovu mogućnost da prevozi putnike. Policija mu je 5. novembra oduzela autobus i minibus, navodeći tehničke razloge. Prvo vozilo je zaplenjeno zbog navodnog tehničkog kvara, dok je minibus korišćen za prevoz putnika na protest u Beograd.
Ova situacija otvara brojne pitanja o pravima prevoznika, ali i o načinu na koji vlasti reaguju na proteste. Naime, mnogi smatraju da je blokada pristupa javnim institucijama neprimerena, dok drugi ističu da je pravo na protest osnovno ljudsko pravo koje treba poštovati. U ovom slučaju, Jaćimović se odlučio na drastičan korak, smatrajući da mu je to jedini način da se njegov glas čuje.
S obzirom na situaciju u kojoj se nalaze mnogi prevoznici u Srbiji, ovo nije jedini slučaj nezadovoljstva. Brojni autoprevoznici se suočavaju sa problemima zbog povećanja troškova, nedostatka putnika i strogih propisa. Štrajk glađu je jedan od načina na koji se žele izboriti za svoja prava i skrenuti pažnju javnosti na svoje probleme.
Mnogi prevoznici se suočavaju sa sličnim izazovima, a situacija sa Jaćimovićem može poslužiti kao okidač za širu diskusiju o stanju prevoza u Srbiji. Prevoznici se često suočavaju sa kritikama zbog kvalitetа usluga, ali i sa problemima u komunikaciji sa vlastima.
U ovom slučaju, jača se i svest o važnosti dijaloga između prevoznika i vlade, kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti obe strane. Protesti poput ovog, iako mogu izazvati negativne reakcije, su često posledica frustracija koje su nagomilane tokom vremena.
Pored toga, vesti o Jaćimovićevom štrajku glađu izazvale su pažnju medija i javnosti. Mnogi izražavaju podršku njegovim zahtevima, smatrajući da bi vlasti trebale da slušaju potrebe prevoznika i da se bore za njihova prava.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da se situacija u sektoru prevoza u Srbiji mora hitno rešavati. Povećanje troškova, smanjenje broja putnika i otežani uslovi poslovanja su samo neki od problema koji se moraju adresirati.
Kako bi se obezbedila održivost prevoza u Srbiji, potrebna su hitna rešenja i dijalog između prevoznika i vlasti. Samo na taj način može se osigurati da prevoznici imaju mogućnost da opstanu na tržištu i da nastave sa pružanjem kvalitetnih usluga putnicima.
Jaćimovićev slučaj može poslužiti kao primer za druge prevoznike, koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Njegova hrabrost da se bori za svoja prava može inspirisati druge da učine isto, a to može dovesti do značajnih promena u sektoru prevoza u Srbiji.
Na kraju, važno je napomenuti da je prava na protest i izražavanje nezadovoljstva osnovno ljudsko pravo koje bi svi trebali poštovati i podržavati.
