Miloš Pešić je tragično izgubio život 29. jula 2025. godine, kada je ispred zgrade u kojoj je živeo upucan sa čak 14 hitaca. Ovaj incident se desio nekoliko meseci nakon što je Pešić izašao iz zatvora, gde je proveo 13 godina zbog raznih krivičnih dela, uključujući trgovinu drogom. Prema informacijama, on je poslednji put bio osuđen 2023. godine, kada je dobio kaznu od 2 godine i 8 meseci.
Nakon izlaska iz zatvora, Pešić se preselio kod rođaka na Ledine, verujući da će tu biti bezbedan od svojih neprijatelja. Nažalost, smestio se na lokaciju koju su njegovi protivnici ipak uspešno locirali. Samo mesec dana pre ubistva, imao je sukob sa jednim muškarcem u kafiću na Ledinama, navodno zbog devojke, što je dodatno zakomplikovalo njegovu situaciju.
Pešić je odrastao u Zemunu i bio je poznat kao nasilnik. Postojao je i sumnja da je bio povezan sa „Zemunskim klanom“. Njegovo ponašanje, koje je uključivalo fizičko nasilje prema onima koji su ga uvredili, dovelo je do stvaranja mnogih neprijatelja. Iako su neki njegovi prijatelji tvrdili da je Pešić postao drugačija osoba nakon dugog boravka u zatvoru, njegovo ponašanje je ostalo problematično.
U trenutku kada je ubijen, Pešić je bio meta, a svedoci su tvrdili da je ubistvo bilo dobro isplanirano. Napadač, za koga se sumnja da je Srđan P., koristio je prigušivač na oružju, što je dodatno otežalo identifikaciju napada. Povrede koje je Pešić zadobio bile su teške – pogođen je u glavu, vrat, stomak i noge.
Nakon incidenta, Pešić je prebačen u bolnicu u kritičnom stanju, gde je podvrgnut dvema operacijama, ali nažalost nije preživeo. Policija je brzo reagovala i hapšila Srđana P. zbog sumnje na teško ubistvo. Određen mu je pritvor zbog opasnosti od bekstva i mogućnosti ponavljanja krivičnog dela.
Mnogi u susedstvu veruju da je ubistvo bilo rezultat Pešićevog nasilnog načina života i sukoba s drugim kriminalcima. Njegov dolazak na Ledine je bio pokušaj da se sklonio od pretnji, ali na kraju je to dovelo do njegove tragične sudbine. Stanari su izjavili da je primetno bilo sumnjivih automobila koji su kružili oko zgrade, što sugeriše da je ubica dobro znao gde se Pešić nalazi.
Pešićeva prošlost i sukobi sa drugim kriminalcima, kao i njegovo nasilno ponašanje, postavili su temelje za njegovu sudbinu. Ovaj slučaj ilustruje kako nasilje i kriminal mogu imati ozbiljne posledice, dovodeći do tragičnih ishoda. Pešićevo ubistvo je još jedan u nizu sličnih incidenata koji ukazuju na složenu i opasnu prirodu organizovanog kriminala u Srbiji.
S obzirom na sve okolnosti, Pešićeva priča služi kao opomena o rizicima koji prate život u svetu kriminala, gde je često teško pobeći od prošlosti. Mnogi se pitaju da li je zaista moguće izbeći sudbinu kada ste već jednom zakoračili u svet kriminala i nasilja. Na kraju, pitanje ostaje – da li bi Miloš Pešić mogao da izbegne ovu sudbinu da je izabrao drugačiji put? Tragika njegovog života i smrti ostaje urezana u svesti onih koji su ga poznavali i onih koji prate vesti o organizovanom kriminalu u regionu.
