Beograd – U Ministarstvu finansija Republike Srbije danas će biti predstavljen makroekonomski „model starenja“ (ageing model), koji ima za cilj da doprinese održivosti i dugoročnom predviđanju trendova i razvoja u penzijskom sistemu. Ovaj model je razvijen uz podršku Vlade Nemačke i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Predstavljanje ovog modela dolazi u vreme kada se Srbija suočava sa značajnim demografskim promenama, uključujući starenje populacije, što predstavlja ozbiljan izazov za budućnost penzijskog sistema. Očekuje se da će model pomoći u analizi i predviđanju efekata ovih promena na ekonomski sistem, kao i na održivost penzija.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Saša Stevanović, obratit će se prisutnima i predstaviti ključne aspekte modela. Njegov cilj je da pruži jasniju sliku o budućim potrebama i izazovima sa kojima će se Srbija suočiti, kao i o strategijama koje je potrebno implementirati da bi se osigurala stabilnost i održivost penzijskog sistema.
Model starenja je posebno važan jer će omogućiti analizu uticaja demografskih promena na troškove penzionog sistema, kao i na prilagodbu politika koje se odnose na socijalnu zaštitu. U okviru modela, biće razmatrane različite varijante scenarija koji se mogu desiti u budućnosti, što će omogućiti donosiocima odluka da bolje planiraju potrebna finansijska sredstva za penzije i druge socijalne usluge.
Osim toga, model će se fokusirati i na istraživanje kako starenje populacije utiče na radnu snagu i ekonomski rast. U svetlu ovih informacija, očekuje se da će vlada moći da razvije adekvatne mere za podršku aktivnom starenju, kao i da poboljša uslove rada za starije radnike, čime bi se produžio njihov radni vek i povećala ekonomska aktivnost.
S obzirom na globalne trendove, gde se mnoge države suočavaju sa sličnim izazovima, Srbija će imati priliku da uči iz iskustava drugih zemalja koje su već implementirale slične modele. U tom smislu, saradnja sa Nemačkom i GIZ-om predstavlja ključni korak ka razvoju održivog penzijskog sistema.
Ovaj model starenja takođe će uzeti u obzir i socioekonomske aspekte starenja, uključujući prihode, troškove života i pristup zdravstvenoj zaštiti. Razumevanje ovih faktora je od suštinskog značaja za donošenje informisanih odluka koje će uticati na kvalitet života starijih osoba.
Osim što se fokusira na penzijski sistem, model starenja će takođe pružiti uvid u šire ekonomske posledice starenja populacije. To uključuje uticaj na potrošnju, proizvodnju i rast BDP-a, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje.
Uprkos izazovima koje starenje populacije nosi, postoji i niz mogućnosti za unapređenje. Na primer, podsticanje aktivnog starenja i uključivanje starijih osoba u tržište rada može doprineti povećanju radne snage i smanjenju pritiska na penzioni sistem. Takođe, društvo može imati koristi od iskustva i znanja koje starije generacije mogu doneti.
Predstavljanje modela starenja u Ministarstvu finansija predstavlja važan korak ka razumevanju i rešavanju izazova koje nosi demografska tranzicija. Očekuje se da će ovaj model postati osnov za buduće analize i planiranje politika koje će obezbediti stabilnost i održivost penzijskog sistema u Srbiji.
Prisutni na događaju moći će da postavljaju pitanja i diskutuju o potencijalnim rešenjima i strategijama koje će omogućiti Srbiji da se uspešno nosi sa izazovima starenja populacije i osigura bolju budućnost za sve svoje građane.
