Ministarstvo pravde Crne Gore najavilo je program javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću. Ove izmene predviđaju da se imovina čija vrednost iznosi najmanje 50.000 evra može oduzimati i pre pravosnažne presude. Za cilj imaju unapređenje efikasnosti sistema privremenog i trajnog oduzimanja nezakonito stečene imovine, uz uvođenje strožih sankcija za nezakonito bogaćenje.
Iz Ministarstva pravde su naglasili da će se ovim zakonom uvesti stroge kazne za javne funkcionere koji poseduju imovinu koja je očigledno nesrazmerna njihovim zakonitim prihodima. Nezakonito bogaćenje iznad 50.000 evra biće kažnjivo zatvorom, dok će veće sume moći da donesu do osam godina zatvora, uz obavezno oduzimanje imovine, uključujući i onu koja je stečena preko povezanih lica. Ove izmene dolaze u vreme kada se u Crnoj Gori sve više govori o potrebi za borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Pre tri godine, nakon oštrih kritika u parlamentu, Vlada Dritana Abazovića povukla je predložene izmene zakona koje su se smatrale pravno manjkavim i politički motivisanim. Kritike su dolazile ne samo iz domaćih krugova, već i od organizacija kao što su Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i Akcija za ljudska prava (HRA). Ove organizacije su izrazile zabrinutost da bi uskoro usvojeni zakoni mogli da stimulišu tajkune iz prethodnog režima da pređu na stranu novog režima. Izvršna direktorka MANS-a, Vanja Ćalović, upozorila je na opasnost da se tajkuni iz prethodnog režima ponovo legitimizuju.
Jedna od najzanimljivijih tema u ovom kontekstu je poreklo imovine bivšeg predsednika Crne Gore, Mila Đukanovića. Bez obzira na aktuelne sudske postupke koje je pokrenuo protiv Agencije za sprečavanje korupcije, očekuje se da će Đukanović na kraju morati da dokaže poreklo svoje imovine. Dejan Milovac iz MANS-a smatra da bi tužilaštvo trebalo da ispita poreklo Đukanovićeve imovine, bez obzira na to da li je imovina prijavljena ili nije.
U poslednje vreme, Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je naložilo privremeno oduzimanje imovine osumnjičenima za pripadnost kriminalnim organizacijama. Ova praksa je omogućila da se onemogući prodaja ili otuđenje imovine koja je predmet istrage. Jedan od najpoznatijih slučajeva uključuje biznismena iz Rožaja, Safeta Kalića, koji je oslobođen optužbi za pranje novca, ali je država dobila nalog da mu plati 150.000 evra zbog oštećenja imovine koja je bila privremeno zaplenjena.
U nedavnom razvoju događaja, Viši sud u Podgorici odlučio je da bivši visoki službenik Uprave policije, Zoran Lazović, i bivši glavni specijalni državni tužilac, Milivoje Katnić, koji se terete za zloupotrebu službenog položaja, mogu da koriste imovinu čiju blokadu je tražilo SDT, ali ne i da raspolažu njome. Lazoviću je „vraćen“ stan u Budvi, dok je Katniću vraćeno četiri objekta kod Danilovgrada.
Ove promene i sudske odluke predstavljaju deo šireg procesa borbe protiv korupcije u Crnoj Gori, koji je postao sve važniji u svetlu evropskih težnji i zahteva za reformama. Pitanje nezakonito stečene imovine i efikasnosti pravnog sistema u borbi protiv organizovanog kriminala ostaje ključno za dalji razvoj pravnog okvira i poverenje građana u institucije.
Na kraju, može se zaključiti da će nadležni organi morati da pokažu ozbiljnost u primeni novih zakonskih rešenja, kao i da će borba protiv korupcije zahtevati kontinuiranu pažnju i angažman svih relevantnih aktera u društvu.
